Црна Гора је прошлу годину завршила са негативним природним прираштајем. Број преминулих био је за 196 већи од броја рођених. То је први пут од Другог свјетског рата, од када се води статистика за Црну Гору, да је забиљежен негативан природни прираштај. Исти тренд настављен је и у првој половини ове године.
Од 24 општине у Црној Гори, чак у 21 је у првих шест мјесеци регистрован негативан природни прираштај. У том периоду једино је у Будви, Подгорици и Рожајама број рођених био већи од броја преминулих, показују најновији прелиминарни подаци Управе за статистику (МОНСТАТ).
На крају 2020. природни прираштај је био негативан у 17 општина, тако да је у овој години дошло до повећања негативних трендова у још четири града. Према статистичким подацима, већи број је и рођених и преминулих особа мушког пола, него женског.
АЛАРМАНТНО У НИКШИЋУ И ПЉЕВЉИМА
Од почетка јануара до краја јуна ове године у Црној Гори рођено је 2.712 беба, од којих је 1.391 дјечак и 1.321 дјевојчица. У истом периоду преминуло је 4.076 грађана, и то 2.231 мушкараца и 1.845 жена.
То, преноси портал РТЦГ, значи да је број преминулих за 1.364 већи од броја рођених.
Посебно алармантна ситуација је у Никшићу и Пљевљима. У општини Никшић природни прираштај је минус 262, а у пљеваљској минус 212.
КОРОНАВИРУС И ИСЕЉЕВАЊЕ СТАНОВНИШТВА
Промјена у односу рођених и умрлих у Црној Гори резултат је повећане смртности која је узрокована појавом коронавируса. Од почетка пандемије у Црној Гори су преминуле 1.642 особе.
Други кључни разлог оваквог односа између рођених и умрлих јесте и константно исељавање становништва, посебно са сјевера Црне Горе. Све општине на сјеверу осим Рожаја биљеже негативан природни прираштај и управо се највише са сјевера Црне Горе становништво исељава. Лјуди одлазе према Подгорици и југу Црне Горе, али и ван граница земље.
У посматраном периоду у Црној Гори склопљена су 954 брака, а разведено их је 308. У Андријевици и Шавнику није било ни вјенчања ни развода. Бракови се нису разводили у Жабљаку, Улцињу, Тузима, Титву, Плужинама, Плаву, Петњици, Мојковцу, Гусњу и Будви.
ПРОЈЕКЦИЈЕ УН-А
Према пројекцијама Уједињених нација (УН) из 2019, негативни демографски трендови условиће смањење броја становника у Црној Гори, па би 2050. године у њој требало живјети 589.000 становника. То, приближно, одговара популацији из пописа 1981. године.
До 2100. године, према овим процјенама, Црна Гора ће се вратити на стање из 50-их година прошлог вијека, на 454.000 становника.
И док је данас просјечна старост црногорског грађанина око 38 година, 2100. године биће 48 година и седам мјесеци. Према анализи УН-а, у Црној Гори је 2015. године било 18,7 одсто људи млађих од 14 година, 61,1 одсто било је између 15 и 59 година, а 20,3 одсто старијих од 60 година. Проценат људи старијих од 80 година је 2,8.
Фото: Подгорица (Журнал)
