Današnji mladi ljudi su pragmatični: oni se ne pitaju o stvarima, oni se njima služe. Pokušaću da ih opišem u paraleli sa književnom umetnošću.
Književno delo se razumeva u tri osnovna pravca. Treba rasvetliti (1) kako je napravljeno: koji sadržaji u njega ulaze i kojim su postupcima podvrgnuti. Potom, šta (2) znači: koje značenje možemo prepoznati u samom delu i u kakvim spojevima nastaje smisao koji ono stvara. I (3) kako funkcioniše, odnosno kakvu ulogu ima u svetu kulture: koje znakove vremena u sebe upija, kako se može upotrebiti.
Današnje mlade ljude prevashodno interesuje treće pitanje: kako stvari oko njih funkcionišu?
Ne, dakle, kakve su one, odakle im je došao sadašnji izgled, niti šta znače, kakav smisao daju njihovom životu.
Jer, oni pitanje svojih života redukuju na njihovu upotrebljivost: ne od čega se ti životi sastoje, ne kakav smisao se u njima nalazi, nego za šta se oni – kao životi – mogu upotrebiti.
Otud oni ne čuju veliki takt umetnosti koji je prevashodno vezan za prva dva područja književnog dela.
Tako ne čuju ni veliki – sudbinski – takt sopstvenih života.
Ako bih im to rekao, pogledali bi me više ili manje učtivo i međusobno komentarisali: na kom opijatu je ovaj deka?
Izvor: catenamundi.rs
