Ukoliko niste živeli bez društvenih mreža poslednjih nedelja, verovatno ste svedočili potresima koji drmaju svet velikih tehnoloških kompanija. Neki od najvećih igrača u ovom sektoru – Epl. Netfliks, Amazon, Majkrosoft, Meta (vlasnik Fejsbuka) i Alfabet (vlasnik Gugla) su u poslednjih dvanaest meseci pretrpeli zapanjujuće veliki gubitak vrednosti na američkoj berzi – u iznosu od više od tri biliona dolara.
U novembru je nekoliko njih, među kojima i e-trgovinski gigant Amazon, najavilo masovna otpuštanja, koja će širom sveta iznositi 136.000 radnih mesta zaključno sa 21. novembrom, prema internet stranici Layoffs.fyi, koja prati otpuštanja u tehnološkom sektoru.
Neka od najbrojnijih otpuštanja desila su se u kompaniji Meta, vlasniku Fejsbuka, koja je otpustila 11.000 radnika, i Tviteru, koji je do sada otpustio 3.700 radnika (otprilike polovina ukupne radne snage). o sada dovodi u pitanje budućnost dve najpopularnije društvene mreže na svetu: da li smo otpornost ovih giganata uzimali zdravo za gotovo?
U kolikim su problemima Fejsbuk i Tviter?
Kao što pokazuju navedene brojke, ove platforme pogodilo je globalno ekonomsko usporavanje jednako kao i bilo koji drugi sektor. To znači da se u kompanije uliva manje novca – u slučaju društvenih mreža, najviše kad su u pitanju prihodi od oglašavanja. „Svako ko u ovom trenutku pokuša da sakupi sredstva u tehnološkom sektoru, otkriće da je to veoma teško“, objašnjava profesor Džonatan Ni, medijski i tehnološki stručnjak u njujorškoj Poslovnoj školi Kolumbija.
Profesor Ni kaže da su društvene mreže praktično postale „kompanije za oglašavanje“. „Kad se oslanjate na tu vrstu prihoda, recesija će vam izuzetno otežati okruženje“, primećuje on. Najnoviji finansijski izveštaj Mete, objavljen krajem oktobra, pomenuo je kao deo problema firme pad prihoda od oglašavanja, ali je naveo i sve veću konkurenciju od rivalskih platformi kao što su TikTok.
Tviter, koji je uklonjen sa berze nakon što ga je kupio milijarder Ilon Mask, takođe je teško pogođen i moguće je da će se suočiti sa dodatnim izazovima povezanim sa Maskovim konfliktnim liderstvom i donošenjem kontroverznih odluka. Mask je nedavno vratio nalog bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa nakon što je objavio anketu za korisnike. Trampu je zabranjeno korišćenje ove platforme 8. januara ove godine posle njegovih objava o neredima na Kapitolu dva dana ranije.
Ali znakovi upozorenja postojali su još i pre Maskovog dolaska: interni dokumenti u koje je imala uvida novinska agencija Rojters u oktobru pokazivali su da je došlo do naglog pada „udarnih tvitera“ – nekoga ko se uloguje šest do sedam dana nedeljno i tvituje tri do četiri puta nedeljno – od početka pandemije kovida-19.
Rojters se pozvao na istraživača Tvitera koji je izjavio da „udarni korisnici“ čine manje od 10 odsto ukupnih korisnika, ali generišu 90 odsto svih tvitova i pola globalnih prihoda platforme. Maskov dolazak čini se da je ipak izazvao još jedan egzodus: u studiji objavljenoj 3. novembra, samo nedelju dana nakon preuzimanja, analiza istraživača sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) procenila je da je Tviter u tom periodu izgubio milion korisnika.
Životni vek
Ali da li su aktuelne nedaće samo ono što eksperti doživljavaju kao kraj prirodnog životnog veka jedne društvene mreže? „Svaka platforma ima vlastitu putanju rasta i sazrevanja/opadanja. One počnu da padaju uglavnom zbog toga što ih zamenjuju nove platforme“, objašnjava doktorka Natali Peng, stručnjakinja za komunikacije i nove medije pri Nacionalnom univerzitetu u Singapuru. Doktorka Peng veruje da su Fejsbuk i Tviter „postali suviše veliki za svoja tržišta“ tokom akutnijih faza pandemije kovida-19, kada su milioni ljudi iz svih krajeva sveta bili zaključani ili trpeli druge mere ograničenja kretanja.
„Tokom pandemije su tehnološke platforme ubrzano narasle zato što je digitalizacije bio način izlaženja na kraj sa situacijom.“ Sada je vreme, kaže ona, za prilagođavanje. Jedan drugi ekspert koji vidi znake pada Fejsbuka i Tvitera je doktorka Lianrui Džia, stručnjakinja za digitalne medije sa Univerziteta u Šefildu, u Velikoj Britaniji.
„Moguće je da smo uzeli dugovečnost tih platformi zdravo za gotovo“, kaže doktorka Džia. „Korisnici bi sada mogli da počnu da uviđaju neke probleme na ovim platformama i da ih napuštaju.“
Izvor: BBC
