Овогодишња манифестација „Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори“, која протиче у знаку неколико значајних јубилеја, настављена је промоцијом књиге „Штап Митрополита Амфилохија“, аутора Драгана Лакићевића, која је уприличена у Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“.
Један од јубилеја овогодишње манифестације „Дани Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори“ јесте и педестогодишњица од срамног рушење Његошеве завјетне капеле на Ловћену, чије обнављање је у аманет свом народу оставио блаженопочивши митрополит Амфилохије. Бројност публике на промоцији књиге „Штап Митрополита Амфилохија“, која је била вече спомена на његову личност потврђује да смо остали у духовној саборности, што је била основна поука коју нам је завјештао Митрополит Амфилохије, навео је у уводној ријечи мр Милорад Дурутовић, модератор програма.
Вече је благословио Епископ будимљанско-никшићки Методије, који је у надахнутом слову изнио свој доживљај промовисане књиге, која је сачињена од кратких прича – сјећања, доносећи, још једно, сагледавање Митрополитове несагледиве архипастирске и академске личности, која ће се кроз вријеме све више освјетљавати. Осврнувши се на симболику штапа, којим Бог опрема свог изабраног представника, дајући му божански ауторитет и способност руковођења, тако је и митрополит Амфилохије, по ријечима владике Методија, наш богомдани Мојсије, који је водио свој изабрани народ до извора живе воде, до Бога.
„Kратке форме пред нама пуне су стилске чистоте и класичне једноставности. Прозно дјело, прожето лириком и живописним сликањем сеоског живота, познавањем живота и менталитета људи и завичаја, врлином, живошћу и виталношћу духа. И нашег писца и нашег Митрополита су у причама више занимали Свети Сава и сиромашни сељаци од сјаја и злата, сањари и скитнице, херојски подвизи Обилића, Никца од Ровина, војводе Мине и других јунака српске историје, још дјеца и школа, мучеништво и самопрегор његових родитеља и свих родитеља у овој књизи мудрости и откровења, јуродиви чудаци из чијих дроњака нешто свето бије и увијек, на почетку и на крају, манастир. Писац нам о свима њима прича са братским, брижним, заштитничким разумијевањем.
Ту је видљива и једна лирска жица, која се није показивала само у описима морачких пејзажа, већ управо у портретисању људских ликова који су му били блиски и драги. Разговорима о дјетињству које је писац водио са Митрополитом, а потом и писањем о дјетињству када су један другог, као и нас вечерас, лијечили од смрти и пролазности, знајући да је таквих Царство небеско”, казао је епископ Методије.
Своја запажања о књизи изнио је и Милорад Дурутовић, који је оцијенио да је ријеч о књизи кратких прича, записа, анегдота, чији се сакупљач, приређивач оглашава пролошким текстом, који носи назив Вечити дечак, у којем Лакићевић каже да је ово књига „венац прича о вечитом сну Мораче“. Kњижевник Драган Лакићевић, уредник Српске књижевне задруге, најстарије издавачке установе српског народа, аутор је књига „Штап Светог Саве” и „Штап Патријарха Павла”, чије једно издање је објавила, такође, Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори. Монаха Амфилохија упознао је као студент, 1975. године, у Патријаршији у Београду, са којим се осјећао „као род од старине“, јер им очеви и дједови, како биљежи Лакићевић, почивају на истом гробљу у Барама Морачким.
„Kада се упокојио Митрополит Амфилохије то је била велика туга, и велика радост што смо га знали и што смо га имали, што смо га упамтили, што имамо о коме да причамо као они што су упамтили владику Николаја или Јустина Поповића Ћелијског, двојицу светитеља. Сматрам да је ова књига мој мали дуг, радост и љубав која се изражава у неким сличицама, које се налазе у овј књизи, али и да је то књижевно житије, не оно које пишу свештеници, него које пишу књижевници”, рекао је Лакићевић.
Лакићевић је, на задовољство бројне пубике, прочитао приче „Растко и мач”, „Олуја” из књиге „Штап Светог Саве“, док су приче из промовисане књиге читали студенти са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности: Дијана Филиповић, Ива Томовић, Марија Павловић, Теодора Чукић и Алмин Ајдарпашић.
Извор: maticasrpskacg.org
