Економски раст земаља Западног Балкана је био изнад очекивања у првој половини 2022. године, а кључни покретачи раста били су приватна потрошња и инвестиције које су биле посебно јаке у Србији, Северној Македедонији и Босни и Херцеговини, наводи се у Редовном економском извештају Светске банке за западни Балкан.
„Иако се раст у првој половини 2022. године показао релативно снажним, јасно је да овај регион сада очекује нова олуја“, рекла је виша економисткиња Светске банке и један од аутора извештаја Сања Маџаревић-Шујстер.
Kако је нагласила, рестриктивнији глобални услови финансирања, успоравање домаће и екстерне тражње и слабљење поверења привреде и потрошача утицаће на финансијски сектор у читавој регији.
У неколико земаља Западног Балкана запосленост је до средине ове године достигла историјски максимум, па тако стопа запослености у региону сада износи просечних 46 одсто.
Већа запосленост до средине у овој години представља повећање од три процентна поена у односу на исти период 2021. године.
Сви сектори допринели су опоравку тржишта рада, а једну од главних улога у томе одиграле су услужне делатности, укључујући туризам.
Међутим, више цене енергената и хране подигле су инфлацију на нивое последњи пут забележене пре више година, нарушавајући куповну моћ становништва и поверење у привреду.
Иако је стопа сиромаштва наставила пад у овој години, нагли пораст стопе инфлације може угрозити опадање сиромаштва у будућности, а како је навела Светска банка у одсуству државне подршке, озбиљни ценовни шокови на тржишту енергената и хране могли би довести до повећања броја сиромашних на Западном Балкану за 13 одсто.
У извештају се истиче да су и даље присутни ризици од поновног разбуктавања ковида-19 током предстојеће зиме, као и да су глобални ланци снабдевања још увек оптерећени.
„На кратак рок, државе би требало као приоритет да поставе подршку рањивим групама, тако да мере буду циљане и временски ограничене како би се фискални ризици свели на минимум“, додао је виши економиста Светске банке и један од главних аутора извештаја Христос Kостопулос.
Подсетио је да би, са ограниченим фискалним простором, први избор креатора политика требало да буду реформе које се увек сматрају пожељним, односно оне којима ће се подстаћи средњорочни раст уз ограничене фискалне трошкове.
Извоз из овог региона је почео да успорава, баш као што је увоз нагло порастао због веће цене хране и енергије, повећавајући дефицит текућег рачуна.
Дефицити се повећавају у свим земљама Западног Балкана, ау неким случајевима као што су Црна Гора и Србија су достигли двоцифрене вредности.
У саопштењу се саветује да краткорочно, владе дају приоритет политичкој подршци угроженима, обезбеђујуц́и да мере буду циљане и временски ограничене како би се минимизирали фискални ризици.
Kако се наводи у извештају, регион Западног Балкана би требало да остане усредсређен на подстицање средњорочног раста, а да би се то остварило владе треба да подстичу тржишну конкуренцију, одстране препреке за пословање, заштите стране инвестиције, умање ограничења за учешће жена у радној снази, унапреде квалитет образовања и подигну стандарде у државној управи, укључујући и дигитализацију.
Извор: novaekonomija.rs
