Ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana je bio iznad očekivanja u prvoj polovini 2022. godine, a ključni pokretači rasta bili su privatna potrošnja i investicije koje su bile posebno jake u Srbiji, Severnoj Makededoniji i Bosni i Hercegovini, navodi se u Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za zapadni Balkan.
„Iako se rast u prvoj polovini 2022. godine pokazao relativno snažnim, jasno je da ovaj region sada očekuje nova oluja“, rekla je viša ekonomistkinja Svetske banke i jedan od autora izveštaja Sanja Madžarević-Šujster.
Kako je naglasila, restriktivniji globalni uslovi finansiranja, usporavanje domaće i eksterne tražnje i slabljenje poverenja privrede i potrošača uticaće na finansijski sektor u čitavoj regiji.
U nekoliko zemalja Zapadnog Balkana zaposlenost je do sredine ove godine dostigla istorijski maksimum, pa tako stopa zaposlenosti u regionu sada iznosi prosečnih 46 odsto.
Veća zaposlenost do sredine u ovoj godini predstavlja povećanje od tri procentna poena u odnosu na isti period 2021. godine.
Svi sektori doprineli su oporavku tržišta rada, a jednu od glavnih uloga u tome odigrale su uslužne delatnosti, uključujući turizam.
Međutim, više cene energenata i hrane podigle su inflaciju na nivoe poslednji put zabeležene pre više godina, narušavajući kupovnu moć stanovništva i poverenje u privredu.
Iako je stopa siromaštva nastavila pad u ovoj godini, nagli porast stope inflacije može ugroziti opadanje siromaštva u budućnosti, a kako je navela Svetska banka u odsustvu državne podrške, ozbiljni cenovni šokovi na tržištu energenata i hrane mogli bi dovesti do povećanja broja siromašnih na Zapadnom Balkanu za 13 odsto.
U izveštaju se ističe da su i dalje prisutni rizici od ponovnog razbuktavanja kovida-19 tokom predstojeće zime, kao i da su globalni lanci snabdevanja još uvek opterećeni.
„Na kratak rok, države bi trebalo kao prioritet da postave podršku ranjivim grupama, tako da mere budu ciljane i vremenski ograničene kako bi se fiskalni rizici sveli na minimum“, dodao je viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja Hristos Kostopulos.
Podsetio je da bi, sa ograničenim fiskalnim prostorom, prvi izbor kreatora politika trebalo da budu reforme koje se uvek smatraju poželjnim, odnosno one kojima će se podstaći srednjoročni rast uz ograničene fiskalne troškove.
Izvoz iz ovog regiona je počeo da usporava, baš kao što je uvoz naglo porastao zbog veće cene hrane i energije, povećavajući deficit tekućeg računa.
Deficiti se povećavaju u svim zemljama Zapadnog Balkana, au nekim slučajevima kao što su Crna Gora i Srbija su dostigli dvocifrene vrednosti.
U saopštenju se savetuje da kratkoročno, vlade daju prioritet političkoj podršci ugroženima, obezbeđujući da mere budu ciljane i vremenski ograničene kako bi se minimizirali fiskalni rizici.
Kako se navodi u izveštaju, region Zapadnog Balkana bi trebalo da ostane usredsređen na podsticanje srednjoročnog rasta, a da bi se to ostvarilo vlade treba da podstiču tržišnu konkurenciju, odstrane prepreke za poslovanje, zaštite strane investicije, umanje ograničenja za učešće žena u radnoj snazi, unaprede kvalitet obrazovanja i podignu standarde u državnoj upravi, uključujući i digitalizaciju.
Izvor: novaekonomija.rs
