Америка мора да води својим примјером, говоре водећи политичари својим бирачима и милионима других. А све вријеме те исте политичаре води похлепа.
Пише: Ентони Морети, ванредни професор на Одсјеку за комуникације и организационо руководство на Универзитету Роберт Морис
Замислите наслове у америчким медијима да су откривене информације које сугеришу да је отприлике 1 од 5 националних политичара у земљи коју Вашингтон види као противника идентификовано као особе које су добавиле финансијску корист током времена на функцијама. И замислите срамоту ако су многи од тих политичара прекршили државне законе чинећи то.
У ствари, истакнуте америчке новине су детаљно описале такву етичку мочвару, а она се може наћи у Вашингтону (Дикстрикт Колумбија).
Њујорк тајмс је недавно закључио да је 97 од 535 чланова Конгреса – и републиканаца и демократа – пријавило послове трговине акцијама између 2019. и 2021. у „индустријама на које би рад њихових законодавних одбора могао да утиче“. Укупан број трговања акцијама био је преко 3.700, према писању новина, а сваки од тих послова указује на потенцијално ужасан сценарио: на гласове политичара могли су утицати њихови лични финансијски интереси.
Поред тога, анализа Бизнис Инсајдера је утврдила да „72 члана Конгреса… недавно нису правилно пријавили своје финансијске трансакције у складу са Законом о стопи трговања о Конгресном знању из 2012. године, такође познатим као Закон о акцијама“. Тим актом су успостављена нова правила о откривању података за чланове Конгреса и њихових породица или особља које купује или продаје акције. Такође је јасно прописано како политичари могу да уложе свој новац.
Одвојена истрага, коју је спровела новинска агенција Колорадо Сан, утврдила је да је „америчка представница Лаурен Боеберт објелоданила да има између 5.000 и 80.000 долара имовине у разним акцијама, криптовалутама и брокерским фондовима“ у својим финансијским извјештајима за 2021. Међутим, „све инвестиције су биле наведене као да припадају њеном мужу, Џејсону Боеберту. Али Боеберт није поднијела потребне ‘периодичне извјештаје о трансакцијама’ када су инвестиције купљене 2021. Нити је поднијела извјештаје о осам трговина криптовалутама које је њен муж направио у апликацији Робинхуд током два дана у мају 2021. у распону од 4.000 до 60.000 долара.“
Другим ријечима, прекршила је закон. Позивам вас да не задржавате дах док чекате да јој се изрекне било каква значајна казна. Нико неће то учинити.
У горе поменутом чланку Бизнис Инсајдера је наведено да су чланови Конгреса понудили разне изговоре „укључујући непознавање закона, административне грешке и грешке рачуновође“ како би објаснили како су прекршили Закон о берзама.
Да ли би се такви изговори исмијевали да су ти политичари из земаља које су биле непријатељи Сједињених Држава? Не би ли америчке и западне медијске организације користиле ове приче изнова и изнова да поново потврде да су ти непријатељски политичари на власти само да ставе више новца у своје џепове? Да ли би о термину „корумпиран“ расправљали један за другим амерички политичари у опису те непријатељске земље?
Одговори: Да. Да. Да.
Запамтите, не говоримо о томе да је један политичар направио једну грешку. Ријеч је о широко распрострањеној ароганцији, чврстом увјерењу отприлике 20 одсто вашингтонских политичара да правила не важе за њих. Не постоји други начин да се објасни ова етичка катастрофа у Вашингтону.
Међутим, у Америци није тајна да богати и моћни играју по правилима која не важе за просјечне Американциће. Они који имају утицај купују најбоље адвокате када им је потребно правно заступање, шаљу своју дјецу на најбоље факултете и универзитете, без обзира да ли је то дијете стекло право да буде у тако ексклузивној институцији, имају користи од закона који могу да доведу до тога да плаћају минималне износе пореза на доходак и других пореза и плаћања за бољу здравствену заштиту; и, да, често раде све ове ствари док заобилазе законе који се рекламирају као примјери америчке посвећености једнакости, правичности, транспарентности и владавини закона.
Америка мора да води својим примјером, говоре водећи политичари својим бирачима и милионима других. А све вријеме те исте политичаре води похлепа.
Имајте на уму да су у данима и мјесецима уочи 20. Националног конгреса Комунистичке партије Кине (КПК), који је одржан 16. октобра, неке западне новинске организације постављале питање зашто је генерални секретар КПК Си Ђинпинг био тако посвећен да спроведе антикорупцијску кампању у својој земљи. Као само један примјер, Фајненшел тајмс је тврдио да је Си отишао предалеко. Остаје да се запитамо да ли је порука коју је лист желио да пренесе била да су неке врсте корупције прихватљиве?
Ројтерс је заузео другачији приступ, признајући исправно да се „Сијева борба против корупције показала популарном у јавности којој је досадило широко распрострањена корупција“. Те ријечи — јавност … засићена широко распрострањеним корупцијом — тачно објашњавају како се милиони Американаца осјећају када читају о водећим политичарима који газе законе и норме које би просјечног грађанина ставили у затвор.
Али ниједан амерички предсједник или утицајни политичар не би се усудио да предузме легитимне, снажне и значајне напоре у борби против корупције у националним и државним дворанама моћи. То би био потез за завршетак каријере. Подсјети ме поново на мит о америчкој изузетности?
Извор: CGTN
