Кад је ономад честитао Васкрс православним вјерницима из порте Пећке патријаршије, доимао се као интелигентан и практичан политичар. Дритан Абазовић, Албанац исламске провинијенције, једноставно је повезао неколико битних ствари и своју посјету Косову учинио пријемчивом овдашњим мањинама, а безболном православцима везаним за Косовски завјет. Не знам који би се, од толиких бранитеља српства у Црној Гори, сјетио овакве васкршње честитке? Једним потезом афирмисао је и институције тзв. Косова и култ поштовања косовских светиња.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Међутим, није ми јасно којим аргументима ће објаснити и оправдати подршку косовским институцијама за пријем у Савјет Европе? Ако Абазовић мисли да ова најновија авантура кошта колико и потписивање Темељног уговора са СПЦ, и да може проћи ”транге за франге”, сматрам да је побркао основне ствари. Прерачунао се у свој тој замршеној трговини: овима ово, онима оно… и за свакога по нешто. Јер, уговор са Црквом је био унутрашња, неиспуњена обавеза. Да, обавеза. А подршка ”Косову”за пријем у СЕ, ничим изазвано мијешање у унутрашње ствари једне међународно признате државе.
Може Јаков Милатовић новинарима изнијети личну процјену како је ”Косово – завршена ствар”, али премијер не може правити институционалне потезе нити званичне иницијативе мимо предвиђене процедуре. И наравно, не мимо цијене које је спреман платити на следећој провјери пред грађанима.
До читања, у новом дану, Тачно у подне. Збогом.
