„Гацао сам, гацао, прегацао живот“
4. фебруар, 2024.
Новине које сам волео: Успон и пад штампаних медија
4. фебруар, 2024.
Прикажи све

Косово се завршава, а ни демонстрацијице нема

Протест опозиције у скупштини Србије, (Фото: Танјуг)

Аљбин Курти докида последње остатке државе Србије на Косову. Александар Вучић стоји на крхотинама своје „косовске политике“, ако је тако нешто уопште и постојало

Протест опозиције у скупштини Србије, (Фото: Танјуг)

Наћи ћемо начин, борићемо се, писаћемо писма у престонице, не дамо етничко чишћење… то су Срби са Косова – а и сви други – могли да чују од председника Александра Вучића у петак.

Гарнирано, разуме се, великим успесима на свим пољима, повећањима плата и општим напретком, јер део мњења интравенозно прикључен на Вучићева „обраћања“ лакше гута горке пилуле кад су са сладоледом.

Ових дана Аљбин Курти докида последње остатке државе Србије на Косову. Остатке који су значили преживљавање за оно Срба што је тамо остало.

Укидање динара и хапшење људи по српским институцијама би лако могло бити последњи део Куртијевог стаљинистичког подухвата – нема Срба, нема проблема.

Уз поруку, разуме се, да би тим Србима цветале руже само ако би постали лојални грађани Косова и ишчупали се из „канџи“ српских „паралелних институција“.

Пропаст Вучићеве политике

Млаке реакције и Београда и Запада – маните писма и речи, реакција заправо и нема – сугеришу да се овде у дело спроводе бриселски, охридски, вашингтонски и ко зна какви још закулисни споразуми, потписани, непотписани, усмени и писмени.

Једини конкретни потез државе Србије у јануару био је – да допусти вожњу по српским друмовима аутомобилима са регистрацијама РКС. И то што је Комерцијална банка угасила све пословнице на Косову.

Александар Вучић стоји на крхотинама своје „косовске политике“, ако је тако нешто уопште и постојало, ако све није било мало гуркање, мало кочење у кретњи ка познатом крају.

Преко деценију се смењују Вучићева јавна кочоперења са дизањем војске и викенд-ратовима, суманути потези попут напуштања косовске полиције, а онда попустљивост јер „мора да се чува мир“. После сваке фазе Срби и други неалбанци на Косову имају мање права него што су их имали пре тога.

Ко би рекао да није било паметно косовску политику спроводити преко мутних типова са четири разреда основне школе, док је истовремено спотом на Пинку нишањен један Оливер Ивановић.

За Србе дупло голо

Тврдоглава гласина да су странци ономад „довели“ Николића и Вучића ових дана делује логичније него икад. Вучић је требало да „заврши“ Косово, да уради оно због чега би Борис Тадић фигуративно или стварно висио на Теразијама.

Годинама западна штампа пише да, ипак, ипак, Вучић „испоручује“, „лиеферт“, „деливерс“, само полако.

И то чини тако темељно, да од политике „Косово је Србија“ више не остаје баш ништа до пар редака у српском Уставу, који је тек парче папира – не поштује се ни друго што пише у њему.

Данас због Косова нема више ко да изађе на улицу. Десница у Србији је ионако била паду склона, па је данас или Вучићева или руска или избушена и ојађена. Оде Косово, а ни демонстрацијица. Можда се СПЦ пробуди кад се обрачуна са већом аждајом, родно осетљивим језиком.

Вучићево миц по миц „завршавање“ Косова су „западни партнери“ платили жмурењем на укидање демократије у Србији, које је, ево, кулминирало крађом избора у децембру.

Српске институције на Косову протерује Курти, а оне у Србији укинуо је сам Вучић. Из целе косовске сапунице – трагичне, јер неки људи ће опет паковати кофере и заувек одлазити – за Србе је испало дупло голо: нема Косова, а нема ни демократије.

Немања Рујевић

Извор: Време

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *