30 година је од смрти Михаила Лалића. Тим поводом Нова Зора објавила његове Ране пјесме. Међу њима налази се и једна јако актуелна „Рио Тинто“:
РИО ТИНТО
А кад све покри крв и мрак
широко за сјенком даљних брда –
остаде тучни Рио Тинто сам,
бакарна песница тврда.
Залуд су тутњале црне тичурине,
хрзао пруско-марокански шљам;
дуго свјетље слободом из тмине
тучни Рио Тинто поносан.
Залуд блумовско-лордовски срам
кроколилске гнусне сузе излива –
држао се тучни Рио Тинто сам
песница жилава, жива.
О, Рио Тинто, рударски, вјечити
од челичне си љепоте масив.
С Црвеном Пресњом црвен и ти
у сјећању, пјесми људи, вјечно жив.
Извор: Нова Зора
