Мој пријатељ, пише Владмир Коларић, Максенс Сманиото о догађајима у Јерменији, у којој је живео и написао књигу есеја:
Треба ли да будемо изненађени? 49 мртвих на јерменској страни, и то на територији Јерменије! Алијева можете кривити за све осим јасноће. Он најављује војне операције, објављује да је Сјуник територија Азербејџана, Јермене назива „псима“, хвали Николу Пашињана, а и данас се читава гомила кретена чуди што „будући партнери за сарадњу са којима смо гласали“ имају само једну жељу: да кољу Јермене.
Разоружање Јерменије, добро сам га видео – и, јао мени, потценио. Било је то морално и духовно разоружавање и пре политичког и војног. Популација све више подељена између с једне стране младих аутошовинистичких буржујчића, а са друге корумпираних морона. И једни и други су искористили све што су могли и одлично живели у Јерменији. У њиховој средини, оно мало људи који се још држе, који покушавају да покрену институције, које су још веома младе и неиграђене, који цене јерменску културу, који су спремни да узиму оружје у одбрану земље, почишћени су као последњи бедници.
Будући да можете потрошити своје време на успостављање инсајдерске „размене младих“ и „пројеката изградње мира“ (у којима сам учествовао, па знам о чему говорим), на крају малтене поверујете да о миру не одлучују само два фактора, иначе најважнија: однос снага на терену и вештине политичке класе на власти.
У разоружавању земље, антипатриотске снаге Јерменије су врло добро знале шта раде. Ко је то урадио ? Они који данас највише ћуте, али су пре две године завијали у чопору. Нећемо вас заборавити, не брините!
Иначе, овај напад треба читати у ширем контексту рата у Украјини. Путинови уступци Турској и Азербејџану у замену за њихову подршку, или барем њихову неутралност? Покушај отварања „другог фронта“ у руском суседству?
Наставак стратегије америчког „обуздавања“ Евроазије кроз провокације и сукобе који са Косова преко Сирије, Арцаха, Централне Азије и Пакистана стижу на Тајван?
Био бих веома, веома изненађен да се прихвати јерменски захтев за интервенцију ОДКБ. То би дотичне земље гурнуло у бескрајну замку, јер би то значило да би Русија могла да интервенише у Азербејџану, што би заузврат могло да активира војни савез са Турском, чланицом НАТО-а. А шта друго онда?
Превод: Владимир Коларић; извор: Фејсбук
