Силазећи са српског пријестоља Стефан Немања је у овоме храму (Петрова црква у Расу) бесједио: „Кратак је пут којим ходимо, дим је живот наш, пара, земља, прах. Замало се јављамо, па опет брзо нестајемо. Јер, ваистину, све је таштина. Овај живот је сјенка и сан, низашта вриједан. Како рекоше књиге старе, кад све стечемо онда се у гроб спремамо гдје су заједно и цареви и убоги. Зато чеда моја пустите ме одмах да идем видјети утјехе Израељеве“. Епископ Раса замонашио је Немању и његову жену Ану. Немања доби ново име Симеон а његова жена: Анастасија.
Био сам у чудесном Храму Богородице Љевишке, и молио сам вас да и ви макар једанпут за живота дођете тамо, да својим очима и својим духом видите ту узвишену љепоту. Знам, иако сам вас лијепо молио, многи ме нису послушали. Смуацали су се бијелим свијетом, харчили паре, куповали крпице и тражили љеба над погачом…
