Да ли након Самита лидера ЕУ и Западног Балкана више разлога за задовољство имају у Кремљу него у Бриселу – логично је питање ако се има у виду да ниједна држава региона није остварила ни најмањи корак на путу евроинтеграција. Аналитичари за „Блиц“ оцењују да је ЕУ потребнија јаснија визија поготово што се сада суочава са низом негативних момената.

– Нама евроскептици више нису потребни, чланице обављају сав посао за њих – порука је која најбоље осликава расположење готово у свим државама Западног Балкана након још једног издуваног балона европских нада и очекивања.
Северна Македонија и Албанија и даље нису ни отпочеле преговоре о приступу ЕУ, БиХ још чека на статус кандидата, Црна Гора није напредовала ка ЕУ, а Србија једино што је добила из Брисела су критике због „сарадње са Русијом“.
„Очекивало се више политичког слуха“
Због тога Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике сматра да Москва након самита у Бриселу има разлога за задовољство.
– Европска унија није успела да обезбеди консензус и да све државе чланице прихвате геополитичку реалност на коју се толико позивају, нарочито након избијања рата у Украјини. Очекивало се више политичког слуха, Бугарска није била спремна да учини важан корак, озбиљна држава чланица која схвата у чему се Европа и свет налазе није смела своја питања да решава у пет до 12 – наглашава Мајсторовић.
Чињеница да земље Западног Балкана деценијама безуспешно покушавају да се приближе уласку у ЕУ док су Украјина и Молдавија добиле ад хок статус кандидата за чланство услед кризе још један је у низу доказа да су евроинтеграције, пре свега, геополитички процес.

Сукоб Француске и Немачке о визији ЕУ
Истраживач из организације „Нови трећи пут“ Драгослав Рашета оцењује за „Блиц“ да је неуспешан дан у Бриселу последица и политичког размимоилажења у ЕУ у вези са перспективом уније.
– С једне стране, имамо Француску, а с друге Немачку. Француска жели да успостави нови модел уније који би представљао нешто између европске економске заједнице и садашње ЕУ док се Немачка заједно са САД-ом залаже за бржи пут Западног Балкана ка ЕУ. Чињеница да ЕУ нема јасну визију свакако представља разлог за задовољство Кремља – истиче Рашета.
Ипак, како каже, говорити сад да је руски утицај на Западаном Балкану ојачао је „сума нултог збира“.
– И да су земље Западног Балкана у Бриселу направиле нови корак ка ЕУ, не би нестао руски утицај у овом региону. Такође, ни сада када Западни Балкан није напредовао у евроинтеграцијама не значи да има више него икад евроскептика. Чудно је да су се дугогодишњи евроскептици сад највише забринули за европску будућност Србије – подвлачи Рашета.
Наш саговорник сматра да се расположење према ЕУ неће баш много мењати.
– Постоји трећина грађана који се залажу за улазак у ЕУ и трећина које су против ЕУ док трећина нема јасно мишљење. У зависности од ситуације до ситуације тај однос ће се благо померати – каже Рашета.

Низ негативних момената за ЕУ
Да је ЕУ тренутно у великим проблемима слаже се и бивши дипломата у Белорусији Срећко Ђукић.
– Вероватно би ЕУ донела другачије одлуке на самиту да није рата у Украјини, да није пала влада у Бугарској и да нема проблем у вези са руским гасом. Дакле, догодио се низ негативних момената које ЕУ као сложена организација није могла да реши – оцењује за „Блиц“ Ђукић.
Како каже, све то тренутно иде наруку Москви.
– Русија покушава да искористи сваку слабост ЕУ. Ипак, мислим да јој дугорочно то неће уродити плодом. ЕУ јесте у дубокој кризи, али без обзира на то, оцртава се излаз из те ситуације. Једноставно, сматрам да није опција нестанак ЕУ што заговара Русија – подвлачи Ђукић.
Марко Ташковић
Извор: Блиц
