Немачка и Кина су чврсто трговински повезане – то се види по катаклизми коју изазива застој у шангајској луци. Али, да ли Немачка сме толико да зависи од једне диктатуре? О томе су различита мишљења.
Очајна је вест за немачку економију то што је због локдауна затворена лука у Шангају. „Верујемо да ће се стање следећих дана и недеља још погоршати јер тек сад стижу бродови који су напустили Шангај пре затварања луке“, каже Бертрам Росарт из Удружења баварске привреде из Минхена.
„Затварање луке Шангај ћемо осетити тек након неког времена, али онда веома драматично“, додаје он.
Дивовска лука те кинеске метрополе једна је од најважнијих у свету и од големог значаја за трговинску размену Немачке са Кином.
Лондонска канцеларија за праћење поморског промета Друери процењује да је само у Шангају овог априла било око 260 хиљада контејнера који чекају брод за превоз на одредиште негде у свету.
Невоља стиже са закашњењем
То значи да треба све дуже чекати на делове који стижу из кинеских фабрика и тај проблем ће потрајати барем „до краја године јер ће се Кина још дуго чврсто држати своје политике нула ковида у сузбијању короне“, процењује економски стручњак Комерцбанке Јерг Кремер.
Такозвана стратегија нула ковида подразумева оштре мере чим се негде у региону појаве случајеви короне. После више месеци под мерама, кад грађани из читавих четврти нису смели да мрдну напоље, у Шангају се локдаун тек сада полако попушта.
Али, економске недаће тек ће стићи у друге делове света. Јер, контејнерском броду од Кине до Немачке треба 30 до 40 дана пловидбе. У пракси то зна да буде и двоструко дуже јер бродови стају и у другим лукама где се роба претоварује.
Но гужва и потражња су сада толики да пут брода данас у просеку траје преко сто дана.
То је ударац за немачку економију јер је Кина важан извор робе у практично свим секторима, од електро-индустрије па до текстила и играчака. Посебно је у проблему ударна немачка грана – аутомобилска индустрија – због резервних делова и сировина као што су кобалт и литијум за електро-возила.
То је катастрофа и за кинеску економију: извоз је драстично пао. У априлу је промет кинеских фирми за 8,5 одсто мањи него у истом месецу прошле године – што је највећи пад још од избијања пандемије.
Зависни од диктатуре
Потешкоће у испорукама показују у којој мери је читава светска економија зависна од Кине. Слично као и у случају Русије, кад се није превише размишљало о енергетској зависности, сада се гласније чују захтеви да се размотре трговинске споне са државом која масовно држи ујгурску мањину у логорима у провинцији Синђан.
Тако посланик немачких Зелених у Европском парламенту Рајнхарт Битикофер захтева „оштро смањење“ немачких економских интереса у Кини.
Каже, до сада није било правих санкција због кршења људских права, али после нових сазнања о логорима и ликвидацијама нешто се мора учинити.
На такве захтеве из немачке привреде одговарају оштро. „Последице таквих мера биле би драматичне“, каже Зигфрид Русвурм из Удружења немачке индустрије. Каже, ко „лакомислено“ заговара некакав бојкот Кине, мора да зна да би због тога у Немачкој људи масовно остајали без посла.
Технологија у добру и злу
Јер, Кина је један од најважнијих трговинских партнера Немачке – у оба смера. Отуда стижу делови и сировине, а кинеско тржиште је од пресудне важности за немачке компаније. Рецимо, БМЊ, Мерцедес и Фолксваген остварују око 40 одсто свог промета у Кини.
Стручњак за аутомобилску индустрију Фердинанд Дуденхефер упозорава да је то и технолошки изузетно захтевно тржиште. „У Кини се отишло много даље у технологијама као што су аутономна вожња и софтвери, а то је од велике важности за аутомобиле будућности. Без Кине бисмо и ми били далеко слабији у развоју.“
Но баш на примеру аутономне вожње ствари се виде посебно јасно: у његовој суштини је вештачка интелигенција коју Кина такође користи да прати неподобне грађане и мањине.
Економија и политика су увек биле две стране исте медаље, а поготово након руске агресије на Украјину, политика је стигла пред врата немачких компанија.
„Биће све теже заобилазити тему људских права“, каже и Макс Ценглајн из Меркаторовог института за кинеске студије. „Економски односи се данас свуда политизују, а критичка питања постајаће све важнија.“
Извор: Дојче Веле
