Nemačka i Kina su čvrsto trgovinski povezane – to se vidi po kataklizmi koju izaziva zastoj u šangajskoj luci. Ali, da li Nemačka sme toliko da zavisi od jedne diktature? O tome su različita mišljenja.
Očajna je vest za nemačku ekonomiju to što je zbog lokdauna zatvorena luka u Šangaju. „Verujemo da će se stanje sledećih dana i nedelja još pogoršati jer tek sad stižu brodovi koji su napustili Šangaj pre zatvaranja luke“, kaže Bertram Rosart iz Udruženja bavarske privrede iz Minhena.
„Zatvaranje luke Šangaj ćemo osetiti tek nakon nekog vremena, ali onda veoma dramatično“, dodaje on.
Divovska luka te kineske metropole jedna je od najvažnijih u svetu i od golemog značaja za trgovinsku razmenu Nemačke sa Kinom.
Londonska kancelarija za praćenje pomorskog prometa Drueri procenjuje da je samo u Šangaju ovog aprila bilo oko 260 hiljada kontejnera koji čekaju brod za prevoz na odredište negde u svetu.
Nevolja stiže sa zakašnjenjem
To znači da treba sve duže čekati na delove koji stižu iz kineskih fabrika i taj problem će potrajati barem „do kraja godine jer će se Kina još dugo čvrsto držati svoje politike nula kovida u suzbijanju korone“, procenjuje ekonomski stručnjak Komercbanke Jerg Kremer.
Takozvana strategija nula kovida podrazumeva oštre mere čim se negde u regionu pojave slučajevi korone. Posle više meseci pod merama, kad građani iz čitavih četvrti nisu smeli da mrdnu napolje, u Šangaju se lokdaun tek sada polako popušta.
Ali, ekonomske nedaće tek će stići u druge delove sveta. Jer, kontejnerskom brodu od Kine do Nemačke treba 30 do 40 dana plovidbe. U praksi to zna da bude i dvostruko duže jer brodovi staju i u drugim lukama gde se roba pretovaruje.
No gužva i potražnja su sada toliki da put broda danas u proseku traje preko sto dana.
To je udarac za nemačku ekonomiju jer je Kina važan izvor robe u praktično svim sektorima, od elektro-industrije pa do tekstila i igračaka. Posebno je u problemu udarna nemačka grana – automobilska industrija – zbog rezervnih delova i sirovina kao što su kobalt i litijum za elektro-vozila.
To je katastrofa i za kinesku ekonomiju: izvoz je drastično pao. U aprilu je promet kineskih firmi za 8,5 odsto manji nego u istom mesecu prošle godine – što je najveći pad još od izbijanja pandemije.
Zavisni od diktature
Poteškoće u isporukama pokazuju u kojoj meri je čitava svetska ekonomija zavisna od Kine. Slično kao i u slučaju Rusije, kad se nije previše razmišljalo o energetskoj zavisnosti, sada se glasnije čuju zahtevi da se razmotre trgovinske spone sa državom koja masovno drži ujgursku manjinu u logorima u provinciji Sinđan.
Tako poslanik nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu Rajnhart Bitikofer zahteva „oštro smanjenje“ nemačkih ekonomskih interesa u Kini.
Kaže, do sada nije bilo pravih sankcija zbog kršenja ljudskih prava, ali posle novih saznanja o logorima i likvidacijama nešto se mora učiniti.
Na takve zahteve iz nemačke privrede odgovaraju oštro. „Posledice takvih mera bile bi dramatične“, kaže Zigfrid Rusvurm iz Udruženja nemačke industrije. Kaže, ko „lakomisleno“ zagovara nekakav bojkot Kine, mora da zna da bi zbog toga u Nemačkoj ljudi masovno ostajali bez posla.
Tehnologija u dobru i zlu
Jer, Kina je jedan od najvažnijih trgovinskih partnera Nemačke – u oba smera. Otuda stižu delovi i sirovine, a kinesko tržište je od presudne važnosti za nemačke kompanije. Recimo, BMNJ, Mercedes i Folksvagen ostvaruju oko 40 odsto svog prometa u Kini.
Stručnjak za automobilsku industriju Ferdinand Dudenhefer upozorava da je to i tehnološki izuzetno zahtevno tržište. „U Kini se otišlo mnogo dalje u tehnologijama kao što su autonomna vožnja i softveri, a to je od velike važnosti za automobile budućnosti. Bez Kine bismo i mi bili daleko slabiji u razvoju.“
No baš na primeru autonomne vožnje stvari se vide posebno jasno: u njegovoj suštini je veštačka inteligencija koju Kina takođe koristi da prati nepodobne građane i manjine.
Ekonomija i politika su uvek bile dve strane iste medalje, a pogotovo nakon ruske agresije na Ukrajinu, politika je stigla pred vrata nemačkih kompanija.
„Biće sve teže zaobilaziti temu ljudskih prava“, kaže i Maks Cenglajn iz Merkatorovog instituta za kineske studije. „Ekonomski odnosi se danas svuda politizuju, a kritička pitanja postajaće sve važnija.“
Izvor: Dojče Vele
