Субота, 30 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Мјесец се можда крадом наводњава са Земље већ милијардама година

Журнал
Published: 5. мај, 2022.
Share
SHARE

На Месецу се налазе молекули воде и леда. Удари астероида и комета су вероватно донели нешто од тога, али наова научна студија открива још један могући извор лунарне воде – земљину атмосферу.

Јони водоника и кисеоника који излазе из горњих слојева атмосфере наше планете, а затим се сједињују на Месецу, могли су да створе чак 3.500 кубних километара површинског пермафроста или подземне течне воде, кажу научници.

Плава и бела стрелица показују путеве кретања јона кисеоника и водоника на Месец

Научници претпостављају да се јони водоника и кисеоника потискују на површину Месеца док Месец пролази кроз реп Земљине магнетосфере (мехур у облику сузе око Земље на који утиче њено магнетно поље). То се дешава током пет дана сваког лунарног месеца.

Због Сунчевог соларног ветра који гура овај мехур, неке од Земљиних линија магнетног поља су прекинуте: само су на једном крају везане за планету.

Када Месец омета реп Земљине магнетосфере, неке од ових прекинутих веза се фиксирају, што доводи до тога да јони водоника и кисеоника који су претходно побегли из Земљине атмосфере изненада јуре назад ка њој.

„Као да је Месец под тушем – пљусак водених јона који се враћа на Земљу, пада на површину Месеца“, објашњава геофизичар Гунтер Клетечка са Универзитета Фербанкс на Аљасци.

Пошто Месец нема магнетосферу, када јони ударе у његову површину, ствара се пермафрост, претпостављају истраживачи. Део тог леда, захваљујући различитим геолошким процесима, могао би да доспе испод површине и претвори се у воду у течном стању.

Геофизичка, топографска и геолошка карта поларних региона Месеца
Расподела површинског леда на јужном и северном полу Месеца

Пошто Наса планира да успостави дуготрајно људско присуство на Месецу, подразумева се да будућа лунарна станица треба да буде у близини неког извора воде. Најновије истраживање би могло да помогне стручњацима где да поставе ту станицу.

„Пошто Насин Артемис тим планира да изгради базни камп на јужном полу Месеца, јони воде који су настали пре много еона на Земљи могу се користити у систему за одржавање живота астронаута“, наводи професор Клетечка.

Истраживање је објављено у Scientific Reports.

РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Реал у финалу након спектакуларног преокрета
Next Article Свемирски телескоп Џејмс Веб „отворио очи“ за први поглед у прошлост универзума

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Како то да Хрвати не осјећају да воња по усташтву?

Пише: Драго Пилсел Мој отац Адолф Звонимир Пилсел преминуо је (сјетио сам га се опет…

By Журнал

Подгорички дијалог хришћанства и ислама

У сали парохијског дома цркве Светог Ђорђа под Горицом, синоћ је одржана дијалошка трибина на…

By Журнал

Милош М. Милојевић: САД против Венецуеле: силеџијски волунтаризам Трампове администрације

Пише: Милош М. Милојевић Венецуела је нападнута. Николас Мадуро и његова супруга Силија Флорес су…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Коља и “Гробовласници” издали нови албум “Срећа и друге бриге”: Блуз радосне туге

By Журнал
Мозаик

Тројан Гундулић – Дубровчанин који је штампао прву ћириличну књигу у Београду

By Журнал
МозаикНасловна 4СТАВ

In corpore sano

By Журнал
Мозаик

Трезори семена „судњег дана“ све популарнији широм света

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?