Na Mesecu se nalaze molekuli vode i leda. Udari asteroida i kometa su verovatno doneli nešto od toga, ali naova naučna studija otkriva još jedan mogući izvor lunarne vode – zemljinu atmosferu.
Joni vodonika i kiseonika koji izlaze iz gornjih slojeva atmosfere naše planete, a zatim se sjedinjuju na Mesecu, mogli su da stvore čak 3.500 kubnih kilometara površinskog permafrosta ili podzemne tečne vode, kažu naučnici.
Naučnici pretpostavljaju da se joni vodonika i kiseonika potiskuju na površinu Meseca dok Mesec prolazi kroz rep Zemljine magnetosfere (mehur u obliku suze oko Zemlje na koji utiče njeno magnetno polje). To se dešava tokom pet dana svakog lunarnog meseca.
Zbog Sunčevog solarnog vetra koji gura ovaj mehur, neke od Zemljinih linija magnetnog polja su prekinute: samo su na jednom kraju vezane za planetu.
Kada Mesec ometa rep Zemljine magnetosfere, neke od ovih prekinutih veza se fiksiraju, što dovodi do toga da joni vodonika i kiseonika koji su prethodno pobegli iz Zemljine atmosfere iznenada jure nazad ka njoj.
„Kao da je Mesec pod tušem – pljusak vodenih jona koji se vraća na Zemlju, pada na površinu Meseca“, objašnjava geofizičar Gunter Kletečka sa Univerziteta Ferbanks na Aljasci.
Pošto Mesec nema magnetosferu, kada joni udare u njegovu površinu, stvara se permafrost, pretpostavljaju istraživači. Deo tog leda, zahvaljujući različitim geološkim procesima, mogao bi da dospe ispod površine i pretvori se u vodu u tečnom stanju.
Pošto Nasa planira da uspostavi dugotrajno ljudsko prisustvo na Mesecu, podrazumeva se da buduća lunarna stanica treba da bude u blizini nekog izvora vode. Najnovije istraživanje bi moglo da pomogne stručnjacima gde da postave tu stanicu.
„Pošto Nasin Artemis tim planira da izgradi bazni kamp na južnom polu Meseca, joni vode koji su nastali pre mnogo eona na Zemlji mogu se koristiti u sistemu za održavanje života astronauta“, navodi profesor Kletečka.
Istraživanje je objavljeno u Scientific Reports.
RTS
