субота, 21 јун 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Лука Мичета: Тито звао Степинца да буде партизански викар (интервју)

Журнал
Published: 14. март, 2023.
Share
Папа Бенедикт XVI и Лука Мичета (Фото лична архива)
SHARE
Недавно је у издању „Чигоја штампе” изашла књига новинара и публицисте Луке Мичете „Кошмари Ватикана”, која говори о великим превирањима која потресају Католичку цркву и која, по неким мишљењима, подсећају на време Мартина Лутера и појаву реформације. Књига се појавила на десету годишњицу понтификата папе Франциска и на дан када је у Франкфурту започела конференција немачког Синодалног пута.
Папа Бенедикт XVI и Лука Мичета (Фото лична архива)

Ваша нова књига говори о бурним дешавањима у Ватикану. Који су то преовлађујући токови који забрињавају католике у целом свету? Шта је суштина спора конзервативаца и либерала?

Од смрти папе Бенедикта XVI крајем прошле године долази до све израженијих, оштрих супротстављања конзервативаца почившег папе емеритуса и либерала папе Франциска. Посебно важан процес је Синодални пут немачке католичке цркве на коју се наслањају дешавања у Бискупској конференцији САД. И како је рeкао утицајни куријални кардинал Валтер Каспер, црква је у врло дубокој кризи и то утиче на цели западни свет.

Конзервативци се снажно супротстављају либералима и схватањима да религија може опстати у јавној сфери само уколико прихвати „претпоставке либералног дискурса”. Либерали од цркве не траже пуко „препознавање знакова времена”, већ потпуно „прилагођавање духу времена”. Укратко: Синодални пут немачке католичке цркве тражи радикалну промену односа цркве према ЛГБТ популацији, заређивању жена, причешћу, абортусу, у чему имају, што може бити пресудно, подршку либералног крила Католичке цркве у САД.

Последњих деценија XX и првих деценија XXI века проблем педофилије оптерећује Католичку цркву широм света? Откуд толике размере педофилије?

Папа емеритус Бенедикт XVI је 2019. године написао познати есеј „Црква и скандал сексуалног злостављања” у коме поставља сам себи управо то питање: „Зашто је педофилија достигла такве размере?” и даје на њега одговор: „На крају крајева, разлог је одсуство Бога”. Мислим да је ту суштина. С друге стране, папа Франциско, рецимо, сматра да је предлог Силвија Ноела, италијанског психолога, да се психологија уведе у богословије „веома користан”, додајући да морамо да знамо да ли пре свештеничког заређења постоји склоност злостављања код кандидата. А то може да уради само професионални психолог.

Амерички експерт за свештеничку сексуалност Аквајнес Сипеј објавио је податак 2018. године да је само око 50 одсто америчких свештеника у целибату, да је најмање трећина хомосексуалаца, а да су између шест и девет одсто свештеника педофили. Ако се томе дода да је само Католичка црква САД платила скоро четири милијарде долара трошкова у вези са случајевима сексуалног злостављања од стране свештеника, онда је јасније видљива тежина проблема. А томе још није крај.

У првом додатку књиге говорите о односима Србије и Ватикана у XXI веку. Које су то најважније чињенице које детерминишу наше односе? Постоје ли сада веће шансе да папа посети Србију?

Однос Србије према Ватикану, увек су диктирала колико актуелна политичка и геостратешка ситуација, толико и историја односа српског православља и католицизма, као и однос српских владара и римских папа.

Неком бољем времену и поред видног напредовања у развијању односа на релацији Београд–Ватикан, као и досадашњег односа између две цркве, допринеће сигурно и неколико скорашњих догађаја.

Један је избор митрополита Порфирија за патријарха СПЦ. Други догађај је одлука папе Франциска да за новог београдског надбискупа и митрополита именује Ласла Немета. Никада до сада београдски надбискуп није био мађарског порекла. Последња тројица Алојз Турк, Франц Перко и Станислав Хочевар били су Словенци. То наравно нимало није случајно као ни његове речи на устоличењу да је СПЦ „наш већи брат у овој земљи”. То једноставно значи да се у Ватикану помно прате односи на Балкану, па тако и односи Београда и Будимпеште. То доказује и чињеница да је свечаности присуствовао и утицајни мађарски кардинал Петер Ерде који има озбиљне шансе да буде следећи папа. Трећи догађај је вест да је папа Франциско именовао за надбискупа коадјутора Загребачке надбискупије Дражена Кутлешу – „специјалца Свете Столице”, како га називају неки хрватски медији. Посебно је било примећено да надбискуп Кутлеша у свом обраћању није поменуо свог претходника кардинала Бозанића, нити му се чак куртоазно захвалио на деценијској служби – али је срдачну честитку упутио Ласлу Немету.

Приликом прошлогодишњег сусрета патријарха Порфирија и кардинала Курта Коха, председника Папског савета за унапређење јединства хришћана, изречене су врло занимљиве изјаве. Кардинал Кох је патријарху пренео „похвалне оцене” папе Франциска поводом његовог деловања у Хрватској и посебно истакао поруке које је Порфирије упутио приликом недавне посете Вуковару. Патријарх Порфирије је, пак, говорећи о ранијим сусретима са папом Франциском замолио кардинала Коха да папи пренесе „његове личне поздраве и велику захвалност СПЦ на ставу Свете Столице о Косову и Метохији”.

У односу Ватикана и Католичке цркве према Србима средином октобра 2020. године дошло је до догађаја који се готово граничи с невероватним, с обзиром на досадашња искуства. Наиме, апостолски нунциј у Хрватској Ђорђо Лингва је заједно са пожешким бискупом Антуном Шкворчевићем и пакрачко-славонским епископом СПЦ Јованом Ћулибрком посетио Јасеновац и у месној цркви Светог Николе предводио екуменску молитву. Посебно је индикативно да је тих дана у посети Хрватској био и тадашњи нунциј у Београду Лучано Суријани, али није био са њима у Јасеновцу. Стиче се утисак да су то чињенице које најављују неко ново време.

У интервјуу РТС-а председник Александар Вучић је изнео и интересантну информацију о разговору са монсињором Вићеном Паљом из заједнице „Свети Еђидио”, што сте и унели у књигу?

У мултивекторској политици председника Александра Вучића однос и сарадња са Ватиканом заузима важно место, што је и потврдила његова посета Ватикану 2019. године. У овом тренутку у Ватикану вероватно је најутицајнија Католичка заједница „Свети Еђидио” – „прогресивни лаички покрет” – коме је близак, рецимо, и кардинал Матео Зупи, председник Италијанске бискупске конференције, кардинал, са такође добрим изгледима да наследи папу Франциска. Монсињор Вићенцо Паља, духовник „Светог Еђидија” је један од најутицајнијих прелата, не само у ватиканским оквирима.

У другом додатку књиге говорећи о односу Ватикана и Тита према Јасеновцу помињете и Брозов позив Степинцу да буде викар партизанских снага?

Да. Тито је марта 1943. године у Загреб послао Кочу Поповића, Владимира Велебита и Милована Ђиласа да воде преговоре са Немцима и усташама како сведочи Зигфрид Каше, амбасадор Немачке у НДХ, у телеграму Рибентропу од 26. марта. Терен им је припремила Лепа Перовић, као члан Повереништва Централног комитета КП Хрватске, Кочина будућа жена, која је у НДХ дошла пре њих, 1942. године. Тада су, дакле, највероватније и обављени разговори са Степинцем. Међутим, он то није могао да прихвати јер на то место је могао само папа да га именује.

Извор: politika.rs

Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Лекић: Ђукановић да заустави режирану хајку против Тимонијеа
Next Article Велика Британија и Албанија: Зашто албански мигранти одлазе у Британију и колико их је пристигло

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Боровинић Бојовић: Устоличење уз поштовање дигиталног сертификата

Министарска здравља Јелена Боровинић Бојовић је поручила грађанима да је најважниjе здравље, да сви сачувамо…

By Журнал

Јелоустон као „мистериозни сендвич“ испод кога су скривени канали вреле воде

Геолошке карактеристике Националног парка Јелоустон у САД, кога напајају бунари топле воде, добро су познате…

By Журнал

Милутин Мићовић добитник награде Мирослављево јеванђеље

Угледни књижевник Милутин Мићовић добитник је награде Мирослављево јеванђеље за књигу „Луче у тами Црне Горе”. Како је…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикНасловна 6

Голден Стејт на корак до седме титуле (ВИДЕО)

By Журнал
Мозаик

Врхунска вода: Нови луксузни тренд међу богаташима

By Журнал
Мозаик

Прије 81 годину почела операција Барбароса, уз нацисте војници из Италије, Албаније, НДХ…

By Журнал
Мозаик

Шта значе слова З (Z) и В (V) на руским возилима? Министарство одбране објаснило (ФОТО)

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?