Cetinjskim odbornicima može da bude žalosna uteha razlika između postojećeg projekta mauzoleja i onoga koji je rađen za kralja Aleksandra. Ta razlika je nebitna i tehničke prirode. Ideja spomenika je ista i neizmenjena.
Uprkos patetičnom pozivanju na činjenica, pismo cetinjskih odbornik sadrži nesitine i netačno interpretirane podatke, što je neophodno ispraviti:
1. Netačno je tvrđenje da članovi Komisije nisu videli planove i crteže za mauzolej na Lovćenu. Mi smo izričito zahtevali da nam se pokaže sav materijal ovog projekta: izvedena figura u granitu, planovi i crteži. To je i učinjeno. Da li to odbornici znaju, i ako znaju zašto tvrde suprotno? Ne znam kakva se to misterija nalazi „pod ključem u zgradi cetinjske Skupštine“. Ako su to neki planovi koje nismo videli, zašto nam nisu pokazani? I u jednom i u drugom slučaju, svoju moralnu pridiku odbornici treba da okrenu prema sebi i svom smislu za poštovanje činjenica
2. Sa utrnulim osećanjem poštovanja tuđih napora, omalovažen je rad grupe stručnjaka koja je pripremila predlog za reorganizaciju cetinjskih muzeja. Svojevremeno Komisiji je odato priznanje za taj rad. Nijedan član Komisije, ni ja kao njen predsednik, nismo želeli da se prihvatimo ovog posla. To smo učinili tek posle upornog insistiranja i ponovljenih molbi Uprave cetinjskih muzeja. Prema tome, probleme poštenja i morala o kojima govore, cetinjski odbornici treba da reše u svojoj sredini.
3. Da su čitali moj tekst sa više pažnje, odbornici bi shvatili da nisam govorio op čitavom Meštrovićevom stvaralaštvu, već o mauzoleju kao izrazu vidovdanske ideologije, koja čini jednu komponentu u Meštrovićevoj skulpturi i zahvata samo jedan deo njegovog rada.
4. Cetinjskim odbornicima može da bude žalosna uteha razlika između postojećeg projekta mauzoleja i onoga koji je rađen za kralja Aleksandra. Ta razlika je nebitna i tehničke prirode. Ideja spomenika je ista i neizmenjena.
Najzad, sve su to sekundarna pitanja. Suština problema koji sam postavio nalazi se u idejno-umetničkoj i estetskoj vredjosti Meštrovićevog mauzoleja. Na to se cetinjskiodbornici nisu osvrnuli, kao što u svom pismu nisu ni ovog puta objavili koliki su troškovi izgradnje ovog spomenika . Umesto toga, oni su se poslužili starim i prevaziđenim metodom političkih insinuacija jer veruju da će na taj način prikriti nemoć pred argumentima i sprečiti javnu i slobodnu diskusiju. Takav metod u polemici ne želim da prihvatim, pošto on ne vodi raspravljanju suštinskih problema Meštrovićevog projekta, što me kao stručnjaka jedino interesuje.
Lazar Trifunović
Nin, 27. IV 1969.
