Цетињским одборницима може да буде жалосна утеха разлика између постојећег пројекта маузолеја и онога који је рађен за краља Александра. Та разлика је небитна и техничке природе. Идеја споменика је истa и неизмењена.
Упркос патетичном позивању на чињеница, писмо цетињских одборник садржи неситине и нетачно интерпретиране податке, што је неопходно исправити:
1. Нетачно је тврђење да чланови Комисије нису видели планове и цртеже за маузолеј на Ловћену. Ми смо изричито захтевали да нам се покаже сав материјал овог пројекта: изведена фигура у граниту, планови и цртежи. То је и учињено. Да ли то одборници знају, и ако знају зашто тврде супротно? Не знам каква се то мистерија налази „под кључем у згради цетињске Скупштине“. Ако су то неки планови које нисмо видели, зашто нам нису показани? И у једном и у другом случају, своју моралну придику одборници треба да окрену према себи и свом смислу за поштовање чињеница
2. Са утрнулим осећањем поштовања туђих напора, омаловажен је рад групе стручњака која је припремила предлог за реорганизацију цетињских музеја. Својевремено Комисији је одато признање за тај рад. Ниједан члан Комисије, ни ја као њен председник, нисмо желели да се прихватимо овог посла. То смо учинили тек после упорног инсистирања и поновљених молби Управе цетињских музеја. Према томе, проблеме поштења и морала о којима говоре, цетињски одборници треба да реше у својој средини.
3. Да су читали мој текст са више пажње, одборници би схватили да нисам говорио оп читавом Мештровићевом стваралаштву, већ о маузолеју као изразу видовданске идеологије, која чини једну компоненту у Мештровићевој скулптури и захвата само један део његовог рада.
4. Цетињским одборницима може да буде жалосна утеха разлика између постојећег пројекта маузолеја и онога који је рађен за краља Александра. Та разлика је небитна и техничке природе. Идеја споменика је истa и неизмењена.
Најзад, све су то секундарна питања. Суштина проблема који сам поставио налази се у идејно-уметничкој и естетској вредјости Мештровићевог маузолеја. На то се цетињскиодборници нису осврнули, као што у свом писму нису ни овог пута објавили колики су трошкови изградње овог споменика . Уместо тога, они су се послужили старим и превазиђеним методом политичких инсинуација јер верују да ће на тај начин прикрити немоћ пред аргументима и спречити јавну и слободну дискусију. Такав метод у полемици не желим да прихватим, пошто он не води расправљању суштинских проблема Мештровићевог пројекта, што ме као стручњака једино интересује.
Лазар Трифуновић
Нин, 27. IV 1969.
