Zapadne teorije Putinove neuspešnosti pretpostavljaju da bi za Rusiju uspeh značila neka vrsta brze, lake i elegantne potpune pobede u Ukrajini, ali se pri tome zaboravlja kako su to zapadni kriterijumi vojno-političkog uspeha.
Teza o lošem informisanju Putina na osnovu čega on potom donosi loše odluke postala je službeni stav američkog obaveštajnog sistema. Isto tako, postavljena je javna dijagnoza pogoršanog mentalnog i fizičkog zdravlja ruskog predsednika. Ali, šta ako je dominantni stav o strašnim Putinovim greškama zapravo duboko pogrešan? Što ako on nije loše informisan, sa psihičkim problemima, nego realizuje ciljeve na svoj način, a Zapad ne razume šta su tačno Putinovi ciljevi?
Upravo na tu mogućnost upozorio je kolumnista Njujork tajmsa, Bret Stivens koji je podsetio na istraživačka iskustva novinarke Tajmsa, Šarlote Gal, koja je svojevremeno pratila rusku invaziju na Grozni u prvom ratu u Čečeniji. Ako Putin pokušava da ponovi istorijska iskustva iz Čečenije, onda ono što se zbiva u Ukrajini ne ide daleko od njegovih planova, ali postoji još relativno uverljivih teza da ruski predsednik samo ponavlja ono što je dosad (uspešno) činio.
Zapadne teorije Putinove neuspešnosti pretpostavljaju da bi za Rusiju uspeh značila neka vrsta brze, lake i elegantne potpune pobede u Ukrajini, ali se pri tome zaboravlja kako su to zapadni kriterijumi vojno-političkog uspeha. Takve vrste pobeda Putin odnosno Rusi nisu nikad beležili, ali su s vremenom od nekoliko godina teške situacije iz kojih su se izvukli ipak s pobedom. Uz razmišljanje o prethodnom pitanju, upozorio je Stivens, treba voditi računa o još nekoliko činjenica i hipoteza: Šta ako Putin nikada nije imao nameru da osvoji celu Ukrajinu, nego je imao jasnije i preciznije definisane ciljeve? Šta ako su zapravo Putinovi ciljevi sve vreme delovi teritorije Ukrajine koji imaju izdašne izvore energenata? Šta ako je iza svega Putinova želja da osigura apsolutnu energetsku dominaciju, bez obzira na to hoće li dugoročno prodavati energente Evropi, Kini ili nekome trećem, recimo, Indiji? Je li Putnova invazija priprema za budućnost u kojoj „zelena“ EU ionako neće računati na ruske energente, ali neko drugi hoće?
U tekstu se podseća i da je Rusija već anektirala Krim, uz koji je preuzela ogromnu ofšor zonu tri puta veću od Krima čiji se podvodni resursi nafte i gasa procjenjuju na više hiljada milijardi dolara. Sad bi Putin mogao da proširi kontrolu nad ranije okupiranim istočnim ukrajinskim provincijama, koje takođe raspolažu velikim gasnim poljima. Strateška kontrola većeg dela ukrajinske obale bila bi svojevrsni zaslađivač Putinovih energetskih ciljeva koje on samo pravda zaštitom etničkih Rusa u Ukrajini i odbranom od ukrajinskih nacista.
Ako prihvatite ovaj način razmišljanja, Putin onda nije poludeli despot koji donosi katastrofalne odluke bazirane na iskrivljenim informacijama, nego čovek kog su još 2010. fotografirali kako posećuje naftne platforme Lukoila na Kaspijskom moru dok su mu „loši“ savetodavci verovatno već objašnjavali kako će razviti eksploataciju resursa na Crnom i Azovskom moru nakon pripajanja. Čak je pomalo nejasno zašto se u većini izveštaja zaboravlja napomenuti kako je istočna Ukrajina prostor s drugim najvećim prirodnim zalihama energenata u Evropi nakon Norveške.
Izvor: b92
