Fosil otkriven u Peruu ukazuje da je izumrla vrsta kita imala masu od 85 do 340 tona, što je čini težom od plavog kita. Ostaci fosilizovanog kostura drevnog stvorenja, koje je patroliralo plitkom vodom blizu obala pre 40 miliona godina, pripadaju novootkrivenoj vrsti koja je kandidat za najtežu životinju koja je ikada živela na Zemlji. Lovci na fosile otkrili su ostatke džinovskog i davno izumrlog kita u stenama pustinje Ika u južnom Peruu. Odrasle jedinke težile su i nekoliko stotina tona, navode stručnjaci.
„Drugačije je od bilo čega sa čim sam se do sada susreo. Ovo je najteži skelet što se sisara tiče, moguće i najteži od svih kičmenjaka“, ističe paleontolog sa Univerziteta u Pizi Alberto Kolareta.
Sve do sada, plavi kit je bio nesumnjivi šampion kategorije životinje sa najvećim telom. Džinovski kostur plavog kita Houp, koji visi nad posetiocima Prirodnjačkog muzeja u Londonu, dugačak je više od 25 metara i težak četiri i po tone.
Džin iz Perua
Nova vrsta, nazvana Perucetus colossus po zemlji iz koji potiče i džinovskoj veličini, verovatno je bila veća i teža od plavog kita. Uprkos tome što je samo 20 metara dugačak, kostur otkrivenog kolosa bio bi, zbog gušćih kostiju, teži dva do tri puta od 25 metara dugačkog plavog kita. Ukupna masa kretala bi se od 85 do 340 tona. Istraživači su došli na takav zaključak nakon što su uporedili 13 pršljenova, četiri rebra i jednu kost kuka Perucetus colossus sa kostima drugih kitova.
Osim ogromne veličine, nova vrsta je čini se imala male prednje udove za hodanje po morskom dnu i male zakržljale zadnje udove. „Ukoliko pogledamo najkonzervativnije procene od 85 tona, negde smo u rasponu težine plavog kita, koji je najveća životinja do sada otkrivena“, kaže Eli Amson, specijalistkinja sa fosile sisara sa Prirodnjačkog muzeja u Štutgartu.
U studiji, objavljenoj u časopisu Nejčer, Kolareta i njegove kolege navode da su fosili otkriveni pre 13 godina, ali da je bilo potrebno mnogo vremena da se pripreme za proučavanje. Za razliku od većine kitova, koji imaju relativno lake kosturove i mogu da love brze ribe i drugi morski plen, Perucetus colossus je imao teške kosti i bio je spori strvinar.
Izvor: RTS
