Saradnju sa Rusijom po mnogim pitanjima prekinula je i Nemačka. Prvi koji je odjeknuo bila je suspenzija Severnog toka 2 prvih dana rata u Ukrajini. Ali tok ruskog gasa do najjače evropske ekonomije nije prekinut, niti je u najavi, jer Nemačka previše zavisi od ruskih energenata. Sukob u Ukrajini ipak je naterao Berlin na radikalne zakorete na drugim poljima.
„Naš zadatak je da osiguramo da se ovaj rat ne nastavi.“ Tim rečima je nemački kancelar u Izraelu objasnio odluku da Nemačka poveća finansiranje vojske sa 100 milijardi evra. Sedamdeset godina posle Drugog svetskog rata pacifistički džin – Nemačka sada ima vojničko držanje, komentariše Špigel. Zbog rata u Ukrajini, Berlin je napravio zaokret u spoljnoj i bezbednosnoj politici.
„On je morao simbolički da zakolje dve svete krave nemačke politike – prva je merkantilizam, odnosno da gašenjem projekta Severni tok 2, udari na temelje nemačke dugogodišnje ekonomske politike u kojoj je glavni cilj povećanje nemačkog izvoza, a druga sveta krava je pacifizam koji je iščezao onog trenutka kada je nemačka odlučila da isporučuje oružje Ukrajini, ali i da krene u proces mnogo većeg sopstvenog naoružavanja“, smatra Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.
Ratom na evropskom tlu, istorija se vratila, marširajući starim, opasnim putem. Nemačka je, tumači se, prihvatila izazov. Kada je stari evropski poredak ustupio mesto novom, izdvajanja Berlina za vojsku, premašila su dva procenta budžeta.
„Neki bi rekli da je Putin uspeo ono što nisu američki predsednici Obama i Tramp. Menja se značajno pogled Nemaca na Evropu, na budućnost. Nemci su vrlo uplašeni za svoju decu i menja taj pogled Nemaca koji je bio više usmeren u pravcu privrede, saradnje sada se sve više govori o oružju, ulaganju i pomoći Ukrajini“, kaže Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.
Tu politiku, pokazuju istraživanja, podržava više od dve trećine Nemaca. Nemačka se okrenula naglavačke, izveštava dopisnik RTS-a i navodi: više od polovine građana je za embargo na uvoz energenata iz Rusije. Protivi se ministar ekonomije – to bi donelo veću štetu građanima i privredi, nego Putinu, kaže.
„Sada svedočimo nezamislivoj situaciji da se socijaldemokratski kancelar odriče gasovoda i zalaže se za kupovinu borbenih aviona od SAD, da se jedan lider zelenih zalaže za uvoz tečnog gasa iz Katara brodovima tankerima, što nije baš u skladu sa ekološkim ciljevima njegove stranke, potom da se lider liberala zalaže za uvođenje subvencija na gorivo i još veće zaduživanje Nemačke“, dodaje Radičević.
U danima pre početka rata, komentarisalo se da Olaf Šolc nije uspeo da uđe u diplomatske cipele Angele Merkel. Ali, sada se analizira njegova taktika – drži se po strani, pre nego što napravi ogroman talas.
I dok je drugi socijaldemokrata, romantični heroj hladnoratovskog doba Vili Brant, sprovodio Novu istočnu politiku, politika Olafa Šolca ilustruje novo vreme.
„To je možda suština cele stvari koliko se vreme promenilo. Ovo što se sada dešava je bilo potpuno nezamislivo ne samo u vreme Vilija Branta nego i pre pet ili deset godina. Neki govore da su ti odnosi sa Rusijom trajno poremećeni. Mislim da ništa nije trajno, ali neće se više vratiti na ono što je bilo, ali svakako je vrlo važno i za nas i za Evropu i za Nemačku. Ovi odnosi će ostati zaoštreni Zapada sa Rusijom i svaka zemlja mora da računa sa tom činjenicom“, ističe Pribićević.
Angela Merkel je u prvim danima rata ocenila da je reč o dubokoj prekretnici u evropskoj istoriji, a u medijima se postavilo pitanje da li bi do nje došlo da je i dalje na vlasti.
Nemačka štampa bacila je svetlo i na ulogu Zelenih iz čijih je redova aktuelna šefica diplomatije.
Partija nastala na pokretu za mir i ekologiju, uvela je zemlju u rat protiv Jugoslavije 1999. godine.
Tadašnji kancelar Šreder, sada se okušao u ulozi neformalnog posrednika između Kijeva i Moskve. Bez rezultata i uz distanciranje kolega i partije.
Izvor: RTS
