Није проблем Црне Горе ни Руски ни Српски свијет. Наш једина несрећа је Ђукановићев полусвијет који је тридесет година подводио државу криминалцима. Изгубили смо државно достојанство јер га је лидер ДПС-а продао за подршку коју је добијао и са званичних и са сумњивих међународних адреса најмање двије предуге деценије.
Ништа и ни један пројекат који је био важан за нашу државу никада није смио бити важнији од државног поноса, од држања до себе и до обичног човјека.
Сијати страх од „Руског свијета“ по Црној Гори најсрамнија је превара у којој се стоти пут измишља непријатељ да би се сачувала фотеља, којом се гази преко згажених живота за још мало понизног политичког трајања.
Ђукановић у свакој глобалној несрећи види тренутак и знак среће на коју би се могао поново накалемити његов приватни пројекат, поражен прије двије године.
Можда му се посрећи, можда у општем лудилу, заиста, отпочне, сада већ глобални прогон одавно прогоњених, можда „инфор-биро“ и „истрага Руса“ ућуткају све Ђукановићеве противнике и поново му отворе шансу, али једно је свакоме јасно; пројекат приватизације Црне Горе и њеног подвођења сигурно ће одумријети. Можда поштени свијет и заљубљеници у слободу данас немају довољно искрених савезника у Европи, можда је и смутно вријеме најачи адут за смутљивце и мрачне политике али повратка на старо неће бити.
Дакле, неће нас ни поробити ни разорити „Руски свијет“ јер није никада у историји – други нека се виде. Ђукановићево запомагање пред „великим газдама“ и упирање прста у СПЦ, његова срамна и нескривена намјера да се у разрачунавању са Путином некако дода и обавеза разрачунавања са Српском Православном Црквом, изгледа јадно додворнички и понижавајуће. Ништа од тога. Има, ипак, у овом уплашеном свијету много разумних људи, а у Црној Гори ослобођених и честитих, који знају да је Ђукановићева брига за Црну Гору крваво опасна и злокобна.
Извор: Горан Даниловић/Фејсбук
