Прије осамдесет година, Харков је био мјесто гдје се водила једна од најважнијих битака на Источном фронту у Другом светском рату.
У крвавим операцијама код овог града, који је ове, 2022. поприште сукоба, страдало је око 200.000 војника Црвене армије након што је 12. маја маршал Семјон Тимошенко почео са нападом на њемачку Шесту армију. Успјешнији су тада били нацисти, предвођени Фридрихом Паулусом, па је Хитлерова војска себи отворила пут за будуће операције у Стаљинграду.
Новине „Нова Хрватска“ из времена НДХ донијеле су у мају 1942. главни наслов „Битка код Харкова траје“, а на насловници је био и текст „Хрвати у борбама код Харкова, пред почетак велике навале на бољшевике“. Павелићеви легионари из 369. појачане пјешачке пуковније познате и као Хрватска легија, придружили су се Вермахту још у љето 1941. Јавило се тада чак 5.000 добровољаца, а НДХ је, упркос чињеници што никада није објавила рат СССР, слала војнике да ратују заједно са њемачком војском.
Усташки легионари први пут су у октобру 1941. упали у село Будинскаја. Овдје, али и по другим мјестима, пљачкали су, силовали, док су их Њемци, због суровости, хвалили „за храброст“ код битке у Харкову.
(Извор: Новости)
