Prostran je ovaj slučaj objasnio kroz jednostavan primer: „Praška šunka, koju jedna druga fabrika proizvodi u Srbiji, do skoro je koštala 1.400 dinara po kilogramu, dok isti proizvod poznati gigant Matijević prodaje za 500. Ovolika razlika u ceni rezultat je toga što se za jeftiniji proizvod koristi zamrznuto meso koje se uvozi iz inostranstva“, objašnjava profesor Prostran.
Nova je povodom ovih navoda zatražila i komentar Mesne industrije „Matijević, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.Ranije su najveći deo proizvoda koji se uvoze u Srbiju činili upravo oni koji se u Srbiji ne proizvode – poput kafe, začina i južnog voća. Ipak, situacija se menja. Srbija je nekada bila poznata po stočarstvu, a sada masovno uvozimo meso. „Sada se uvozi, recimo, svinjsko meso, ali i drugi proizvodi koji nam ne trebaju, preko velikih trgovačkih lanaca, a upravo to je karakteristika liberalnog tržišta, koji rezultira potpisivanjem velikog broja sporazuma“, objašnjava Prostran.
Na pitanje – zbog čega se u Srbiju uvozi 50.000 tona svinjskog mesa, Prostran odgovara da farmeri u Evropskoj uniji imaju 10 puta veće subvencije od naših farmera, te su za toliko puta konkurentniji. On, ipak, dodaje i da su sporazumi o slobodnoj trgovini ti koji formiraju tržište i dozvoljavaju uvoz, čime menjaju potrošačke navike. Ipak, on je naglasio da u „uvozno-izvoznom ratu“ treba podržati domaće proizvođače. Kada je u pitanje razumevanje uvoza i izvoza u Srbiji, pre svega je potrebno znati da smo devetesetih i dvehiljadtitih godina imali potpuno drugačiji režim i raznolika ograničenja – u količini kontigenata i njihovoj ceni. Sa liberalizacijom tržišta, sa ulaskom u neoliberalni kapitalizam, sa potpisivanjem velikog broja sporazuma o slobodnoj trgovini, došla je i promena po pitanju uvoza.
Uvoz, između ostalog, utiče i na sticanje novih navika, a prema rečima našeg sagovornika, najbolji pokazatelj toga je južno voće, koje je u rafovima srpskih prodavnica sve češće u ponudi. Zahvaljujući uvozu smo, za proizvode za koje nismo znali ni da postoje, uvrstili u naše jelovnike. Prostran ističe da je važno znati da određeni deo uveženih proizvoda čine najskuplja vina i žestoka alkoholna pića, kojima se snabdevaju luksuzni hoteli, koji u svojoj ponudi moraju da imaju kompletnu ponudu svetskih, skupih pića. Posebnu trgovinsku politiku vode i lanci marketa, te ukoliko pogledate ponudu u supermarketima, na rafovima ćete videti proizvode iz Nemače, Poljske ili Bugarske.
Ipak, Prostran naglašava da ovo nikako ne znači da treba da uništimo domaću prizvodnju, već suprotno – da se borimo za domaći kvalitet i da kroz kupovinu domaćih proizvoda podržimo naše poljoprivredne proizvođače, koji su sitniji i nemoćniji. Kako je zaključio, Srbija se otvaranjem i potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini sa mnogim državama, posebno sa Evropskom unijom, izložila slobodnom tržišu, te se uvozi i ono što je potrebno, kao i ono što nije. „Ali, u kriznim vremenima se vraćamo samo na ono što je najbitnije za ishranu čoveka – a te proizvode ne uvozimo“, objasnio je Prostran.
Brašno – ključna namirnica O tome koliko je pitanje izvoza i uvoza važno, pogotovo u kriznim vremenima pokazuje i odluka da Srbija zabrani izvoza brašna, pšenice i kukuruza i ulja. Kako Prostran objašnjava, Srbija je, još u periodu Jugoslavije, uvozila manje količine brašna, i to brašna od tvrde pšenice, koje se kasnije koristi za proizvodnju kvalitetnih testenina. „Treba imati u vidu da mi u našem sortimentu pšenica nemamo takavih tip tvrdih, čija je karakteristika vrlo mali prinos po hektaru, ali i kvalitetno zrno. Ovakvo brašno najviše se uvozi iz Italije, najvećeg svetskog proizvođača testenina“, kaže Prostran. Iako, prema njegovim rečima, Srbija ima i višak pšenice, uvek smo, decenijama unazad, uvozili ovakav tip brašna. Trenutno u Srbiji nema uvoza pšenica, izuzev pomenute, male količine brašna od tvrde pšenice.
Dunja Marić
Izvor: Nova Rs
