Porast vršnjačkog nasilja, 70 odsto više samoubilačkih tendencija u odnosu na 2019. godinu i plač vaspitačica jer ne mogu da kontrolišu trogodišnjake čulo se na zajedničkoj sednici Odbora Narodne skupštine za prosvetu, nauku i omladinu i Odbora za unutrašnje poslove, državnu upravu i lokalnu samoupravu Slovenije. Ukazano je i na nedostatak autonomije škola, problem tolerancije u obrazovanju i probleme zbog tehnologije.
Nakon višečasovne rasprave, članovi odbora su, između ostalog, naložili Ministarstvu prosvete da prouči zakonsku regulativu i predloži eventualne izmene kojima bi se nastavnicima, vaspitačima i direktorima vratili pedagoški autoritet i profesionalna autonomija. Predložili su Ministarstvu i donošenje propisa za efikasno postupanje u slučajevima vršnjačkog nasilja i devijantnog ponašanja učenika, kao i analizu mera i zakonskih izmena koje su usvojile druge zemlje članice EU za sprečavanje nasilja. Predložili su Zavodu za školstvo Republike Slovenije da preispita obrazovne planove u osnovnim školama i da preporuke za nadogradnju, a Vlada je pozvana da prouči inicijativu da se zlostavljanje na internetu klasifikuje kao krivično delo kao u svim zemljama EU i da u roku od tri meseca pripremi izmene i dopune zakonodavstva za efikasniji tretman nasilja na mrežama.
Odbor, međutim, nije prihvatio da se u slučajevima nasilničkog ili devijantnog ponašanja dece ograniči mogućnost mešanja roditelja u stručne odluke škola i definiše njihova obavezna saradnje sa stručnim službama. Kako je objasnila Lucija Tačer u konsultaciji sa ministarstvom zaključili su da je reč o merama „koje škole već mogu da regulišu svojim aktima u okviru obrazovno-vaspitne delatnosti škola”. Međutim, direktori uporno ističu da nemaju te mogućnosti. Takođe nisu doneli odluku kojom bi se dozvolilo da nasilna deca budu privremeno udaljena iz odeljenja ili škole i da se uključe u privremeni tretman kod kvalifikovanog tima stručnjaka. Tacer je objasnila da je osnovna škola obavezna i da iz nje nije moguće odstraniti dete, ali je istovremeno dodala da će Ministarstvo raditi i sarađivati sa školama na jačanju njihovog autoriteta i autonomije.
Udruženje prijatelja mladine Slovenije može potvrditi da je vršnjačko nasilje u porastu, rekla je Darja Groznik: „Tom telefon je bio zamišljen kao telefon opšteg tipa, ali je postao krizni telefon.” Ona je dodala da je broj prijava samoubilačkih tendencija povećan za 70 odsto u odnosu 2019.
Predsednik Studentske organizacije Slovenije Simon Truševič podsetio je na poziv za uvođenje pregleda mentalnog zdravlja u sistematske preglede dece i adolescenata: „Predlažemo da Ministarstvo zdravlja započne bar pilot projekat sa ovim projektom.” skrenuo je pažnju i na onlajn nasilje: „Deca do osam godina provode na internetu do dva sata dnevno, a od osme do 18 godina i šest sati. Zabrana nije rešenje, ali kontrola je neophodna”.
Predstavnici ministarstava su istakli da je prevencija ključna i da je zakonska regulativa manje-više dobra. Državni sekretar u Ministarstvu pravde Valerija Jelen Kosi rekla je da se priprema novi zakon o postupanju prema maloletnim prestupnicima, ali da dosadašnje analize pokazuju da nema potrebe za snižavanjem starosne granice za krivičnu odgovornost, koja je trenutno 14 godina.
Borut Marolt, direktor Zavoda za obrazovanje i vaspitanje Logatec, upozorio je: „U našoj populaciji danas dominiraju deca sa popustljivim vaspitanjem. Nedostaju im ograničenja, obaveze i frustracije. To su deca roditelja koji su i sami odgajani permisivno.” On je dodao da empatija nije urođena: „Egocentričnost se mora eliminisati. Imamo 19-godišnjake koji nemaju empatiju i koji su sa 15 godina bili nasilni prema roditeljima”.
Direktorka Stručnog centra Planina, Leonida Zalokar pred kraj sednice iznela je detalj koji najviše zabrinjava:
„Ne znam da li ste svesni da vaspitačice plaču, jer ne mogu da kontrolišu trogodišnjake”, prenosi Delo.
Izvor: G. Č. / politika.rs
