Kada pišete po internetu Pray for Ukraine vi u stvari pozivate da se molimo za ovo. Ovo je Ukrajina protiv koje se Donbas bori od 2014. godine. Ovo je Ukrajina koja je od 2014. godine do danas ubila preko 15.000 ruskih civila. Ovo je Ukrajina koja je spaljivala žive Ruse. Ovo je Ukrajina neonacističkog odreda „Azov“ čiji članovi su tokom 2014. godine u Odesi zapalili soliter sa preko 80 Rusa koji su živi izgoreli u plamenu. Ovo je Ukrajina koja je prekrila Kijev grafitima „Smrt Moskaljima“. Ovo je Ukrajina protiv koje je Rusija pokrenula invaziju.
Recite mi, da li patite od kognitivne disfunkcije ili ste prosto licemerni kada ne želite da vidite da u Ukrajini već deset godina postoje ozbiljne neonacističke formacije i strukture, podržavane američkom agendom i naoružane arsenalom NATO-a?
Za koga se treba moliti? Za neonaciste na fotografiji ili za vojsku koja dolazi da ih izbriše sa lica Zemlje? Za odred „Azov“ ili za rusku vojsku?
Liberali, multikulturalisti, „zeleni“, pacifisti i feministkinje – upisali ste se slovima srama u istoriju. Čitav život pričate o antifašizmu i vodite imaginarne borbe protiv izmišljenog nacizma, ali kada je Rusija po drugi put u istoriji započela pravi rat protiv prvog nacizma besramno ste stali na stranu nacizma, a protiv Rusije.
Slava antifašističkoj vojsci Rusije.
Slava ruskim braniteljima Evrope.
Smrt fašizmu – sloboda Ukrajini.
Vladimir Poterjahin
Izvor: ETOS
