Пише: Милош Лалатовић
Постоје државе, као и људи који су у исто вријеме веома познати, али и нијесу, више су мистично скривени. А њихов утицај је огроман. Једна од таквих држава је била и Византија или како су је сами Византијци звали Ромејско царство, а себе су називали Римљани.
Историја ове државе почиње када је први хришћански римски цар Константин Велики пребацио престоницу Римског царства из старог Рима у нови Рим или Цариград, данас Истанбул. Ово је била једна од најзначајнијих историјских одлука Европе и хришћанског свијета, уопште. Зашто? Са овом одлуком Римско царство се подијелило на источни и западни дио, западни је под нападима варвара престао званично да постоји у петом вијеку, а источни дио трајао је до петнаестог вијека, тј.до пада Цариграда под Турке, које је предводио тада млади Мехмед Фетих. Последице подјеле Рима се осјећају и до данас у антагонизмима међу државама на које је утицао један од ова два дијела.
Но, да се вратимо другим темама везаним за Византију. Сам назив Византија је у историју ушао од стране једног њемачког историчара у шеснаестом вијеку, значи након пада исте. Историја Византијског царства је нераздвојно везана за хришћанску вјеру. Готово сви важнији аспекти живота просјечног Византијца били су прожети хришћанством. У вријеме ове државе живјели су Свети Оци и теолози који су дефинисали основе хришћанског учења, а тај наук је настао углавном као последица одбране правовјерја од разних јереси. У овој држави, коју неки данас хришћани називају и земљом живих, било је на хиљаде монаха само у Цариграду. У њој су се поред периода хармоничног живота дешавали и разни потреси, и најчешће као последица такође вјере, када би се појавиле одређене јереси, а цареви прихватали исте, па онда сурово прогонили припаднике правовјерја. Нека од тих јереси је иконоборачка јерес.
Византија је имала огроман утицај на умјетност, културу и образовање на народе великог дијела свијета. Па, чак и на Турску, која је замијенила без обзира што се радило о исламској држави. А имала је утицаја и на западни дио некадашњег Римског царства и на државе под његовим утицајем. То се највише огледа у сфери умјетности, фрескопису, иконописању, сликарству, музици. Рецимо, један од заштитних знакова Запада, музички инструмент оргуље, води поријекло из Византије. Први универзитет у модерном смислу ријечи је настао у овој држави. Социјално збрињавање је у њој било заступљено, држава је сиромашним становницима обезбеђивала свакодневно по један хљеб. Доминанта је била грчка култура и језик, а становници су били разних народности и сви су били равноправни и могли су догурати до титуле цара, тако имамо цареве из различитих народа. Византија је била састављена од Грка, Италијана, Словена, Хазара, Јермена, Јевреја, и других. Тако да се може назвати и првом мултикултуралном државом у данашњем смислу ријечи. Међутим, акценат је стављан на хришћанској вјери.
Исхрана у Византији је била оно што се данас назива медитеранском кухињом. Византијци су врло вољели рибље чорбе. Куће су биле примакнуте једна другој.
Карактеристичан стил, Византија је оставила у архитектури, посебно што се тиче цркава и манастира. Најбољи примјер је велика црква Аја Софија, која је послије претворена у џамију. Можда се утицај Византије управо најбоље очитује на државе под њеним утицајем у архитектури, а посебно религији, тј.Православљу. Те државе се данас у историји називају и ,,византијски комонвелт“, а то су државе које припадају већем дјелу Балкана, почевши од Грчке, па до Босне. А ван Балкана се посебно истичу Русија, Украјина, Бјелорусија и Грузија.
Византија, иако већ одавно не постоји, њено духовно и културно насљеђе живи, итекако, иако често скривено.
Византија земља живих.
