Понедељак, 23 нов 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

Милош Лалатовић: Византија, скривени бисер историје

Журнал
Published: 22. новембар, 2026.
Share
Фото: National Geographics
SHARE

Пише: Милош Лалатовић

Постоје државе, као и људи који су у исто вријеме веома познати, али и нијесу, више су мистично скривени. А  њихов утицај је огроман. Једна од таквих држава је била и Византија или како су је сами Византијци звали Ромејско царство, а себе су називали Римљани.

Историја ове државе почиње када је први хришћански римски цар Константин Велики пребацио престоницу Римског царства из старог Рима у нови Рим или Цариград, данас Истанбул. Ово је била једна од најзначајнијих историјских одлука Европе и хришћанског свијета, уопште. Зашто? Са овом одлуком Римско царство се подијелило на источни и западни дио, западни је под нападима варвара престао званично да постоји у петом вијеку, а источни дио трајао је до петнаестог вијека, тј.до пада Цариграда под Турке, које је предводио тада млади Мехмед Фетих. Последице подјеле Рима се осјећају и до данас у антагонизмима међу државама на које је утицао један од ова два дијела.

Но, да се вратимо другим темама везаним за Византију. Сам назив Византија је у историју ушао од стране једног њемачког историчара у шеснаестом вијеку, значи након пада исте. Историја Византијског царства је нераздвојно везана за хришћанску вјеру. Готово сви важнији аспекти живота просјечног Византијца били су прожети хришћанством. У вријеме ове државе живјели су Свети Оци и теолози који су дефинисали основе хришћанског учења, а тај наук је настао углавном као последица одбране правовјерја од разних јереси. У овој држави, коју неки данас хришћани називају и земљом живих, било је на хиљаде монаха само у Цариграду. У њој су се поред периода хармоничног живота дешавали и разни потреси, и најчешће као последица такође вјере, када би се појавиле одређене јереси, а цареви прихватали исте, па онда сурово прогонили  припаднике правовјерја. Нека од тих јереси је иконоборачка јерес.

Милош Лалатовић: Ко је убио Курта Кобејна?

Византија је имала огроман утицај на умјетност, културу и образовање на народе великог дијела свијета. Па, чак и на Турску, која је замијенила без обзира што се радило о исламској држави. А имала је утицаја и на западни дио некадашњег Римског царства и на државе под његовим утицајем. То се највише огледа у сфери умјетности, фрескопису, иконописању, сликарству, музици. Рецимо, један од заштитних знакова Запада, музички инструмент оргуље, води поријекло из Византије. Први универзитет у модерном смислу ријечи је настао у овој држави. Социјално збрињавање је у њој било заступљено, држава је сиромашним становницима обезбеђивала свакодневно по један хљеб. Доминанта је била грчка култура и језик, а становници су били разних народности и сви су били равноправни и могли су догурати до титуле цара, тако имамо цареве из различитих народа. Византија је била састављена од Грка, Италијана, Словена, Хазара, Јермена, Јевреја, и других. Тако да се може назвати и првом мултикултуралном државом у данашњем смислу ријечи. Међутим, акценат је стављан на хришћанској вјери.

Исхрана у Византији је била оно што се данас назива медитеранском кухињом. Византијци су врло вољели рибље чорбе. Куће су биле примакнуте једна другој.

Карактеристичан стил, Византија је оставила у архитектури, посебно што се тиче цркава и манастира. Најбољи примјер је велика црква Аја Софија, која је послије претворена у џамију. Можда се утицај Византије управо најбоље очитује на државе под њеним утицајем у архитектури, а посебно религији, тј.Православљу. Те државе се данас у историји називају и ,,византијски комонвелт“, а то су државе које припадају већем дјелу Балкана, почевши од Грчке, па до Босне. А ван Балкана се посебно истичу Русија, Украјина, Бјелорусија и Грузија.
Византија, иако већ одавно не постоји, њено духовно и културно насљеђе живи, итекако, иако често скривено.

Византија земља живих.

TAGGED:ВизантијаисторијаМилош ЛалатовићСредњи вијек
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Јасна Ивановић: Багер за небо
Next Article Најава дијалошке трибине: Мисија Православне цркве у 21. вијеку

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Нико С. Мартиновић: Два приступа етнолошком проучавању Црне Горе

Захваљујући породици академика Ника С. Мартиновића, редакција Журнала реобјављује његов рад првобитно објављен у зборнику…

By Журнал

Што ће нам култура?

Звучи грубо и неоствариво је, али укинути Министарство културе на четири године уопште није лоша…

By Журнал

Александар Живковић: Густа ми магла паднала

Хроника најављене предаје 5. Осећамо се као овце пред клање, пишу Косовци патријарху. Верујем да…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Интервју са Ивом Андрићем, архива ТВБ 1967

By Журнал
Слика и тон

Будућност је стигла на УЦГ: први хуманоидни робот на Машинском факултету

By Журнал
Слика и тон

Како су се партизани борили за слободу – и на филму

By Журнал
Слика и тон

Талични Том, књига 16: И коњи воле, зар не

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?