Приредио: Никола Гачевић
Археолози који истражују средњовјековни хришћански саборни храм на сјеверу Судана открили су његов под. Овај храм, чији је велики дио још затрпан пијеском, био је један од највећих у своје вријеме, а према процјенама, својим димензијама можда је надмашивао чак и Бијелу кућу.
Храм се налази на источној обали Нила, у Старој Донголи, напуштеном нубијском граду који је некада представљао средиште краљевства Макурије. У VI вијеку ово краљевство примило је хришћанство, а град се развијао и цвјетао све до XIV вијека, као мања метропола са црквама, манастирима и монументалним грађевинама.
У оквиру новог истраживачког пројекта, тим Универзитета у Варшави и суданске Националне управе за старине и музеје спроводи ископавања једног од бројних монументалних здања у граду, познатог као „Велика црква Исусова“.
Црква је откривена 2021. године. Иако њен велики дио и даље лежи под пијеском, археолошка мисија је почетком овог мјесеца пронашла степениште које ју је довело до првобитног нивоа пода овог здања, вјероватно највеће цркве средњовјековне Нубије. Степениште је за сада једино мјесто којим су археолози успјели да допру до пода. Поједини зидови у његовој близини очувани су до висине од око 11 метара, што свједочи о огромним размјерама грађевине.
„Ријеч је о здању већем од чувене Бијеле куће… и планирамо да наставимо ископавања“, изјавио је Артур Облуски, руководилац археолошке мисије.
Према његовим ријечима, била је то највећа и најзначајнија црква средњовјековне Макурије, једног од три краљевства настала дуж средњег тока Нила након доласка хришћанских мисионара у VI вијеку. Храм се налази у Старој Донголи, на источној обали Нила, око 160 километара југоисточно од данашње Донголе. Овај град познат је по бројним древним црквама.

Облуски је храм упоредио са Светом Софијом у Цариграду, подигнутом 537. године за вријеме византијског цара Јустинијана. Објаснио је да је „Велика црква Исусова“, захваљујући свом просторном рјешењу и градитељским техникама, имала сличну улогу у средњовјековној Нубији и сјевероисточној Африци.
„У историји архитектуре издвајају се поједина здања која, да употријебимо савремени израз, одређују правце развоја. Света Софија у Цариграду несумњиво је један такав примјер. Чини се да је ‘Велика црква Исусова’ могла имати управо такву улогу у Нубији, а можда и у читавом овом дијелу Африке“, истакао је.
Према прелиминарним процјенама археолога, црква је била широка око 47, а дуга 57 метара, док је њена висина можда достизала 21 метар, навео је Облуски, који је уједно директор Пољског центра за медитеранску археологију.
На горњем нивоу саборног храма откривена је и мања црква. Иако је велики дио тог накнадно подигнутог здања нестао, археолози су успјели да пронађу фрагменте малтера са грчким натписима и траговима боје.
„Знамо да је живопис морао бити изузетан — сада имамо шест великих полица испуњених фрагментима осликаног малтера. Нажалост, на самим зидовима сачувано је веома мало, за разлику од сличне цркве повезане с краљем Давидом, коју смо открили 2023. године. И та црква, која потиче из XIII вијека, била је дограђена уз Велику цркву Исусову, али са њене сјеверне стране“, објаснио је Облуски.
Говорећи о натписима, др Агата Дептула је додала:
„Један од текстова може се препознати као одломак молитве Свете Ане, мајке пророка Самуила, познате из Старог завјета. Сачувани фрагменти исписани су на грчком језику, пажљивим калиграфским рукописом, веома ситним словима, високим свега око пола центиметра“.
Пољски центар за медитеранску археологију Универзитета у Варшави спроводи ископавања у Старој Донголи још од шездесетих година XX вијека. Истраживања су, међутим, споро напредовала, првенствено зато што је Судан, од стицања независности педесетих година прошлог вијека, готово непрестано захваћен сукобима.
Према процјенама Унеска, у најновијој фази грађанског рата, од избијања сукоба у априлу 2023. године, више од стотину споменика културе оштећено је, опљачкано или уништено од исламиста или разних криминалних групације. Стара Донгола је до сада успјела да избјегне разарања, али губитак историјског насљеђа у ширем подручју снажно подсјећа на оно што је угрожено.
Извор: ЕРТ њуз
