Дошло неко такво вријеме да мало да’немо душом од УДБ-е. Или није?
Пише: Александар Живковић
Послије студентске изборне (р)еволуције у Србији, ни у Црној Гори се не може по старом: један корак напријед, три корака ка ДПС-у уназад.
Пред људима је жалост и срамота, а пред Богом велика грехота, да досијеи УДБ-е у Црној Гори још нијесу отворени. Не може се бити „првак демократизације и европеизације“ у региону, а чувати тековине Јова Капе, Вељка Милатовића, Влада Кековића… Није црногорска мафија настала без подршке Службе и неће ни нестати док се те везе не разоткрију.
Зато нема прешнијег посла за Скупштину и Министарство правде, него да утврде одговарајући закон. Мађари су се горко покајали што досијеа тек сад отварају.
У Србији, након фамозног 5. октобра оне године, први се Жарко Кораћ супротставио отварању досијеа. Тобоже има ту доста комшијског цинкарења, што да завађамо народ.
Биће, стварно, да има тих породица које су цијеле шпијунске династије направиле. Отац ми је говорио да су нас неки Т. шпијали још од доба књаза Николе.
Но то што су неки читаве генерацијске шпијунске бизнисе направили, не обавезује једну европску државу да их тетоши. Не треба их сада ни разапињати, али, да подвучемо црту.
Да опет не плачемо над „заробљеном државом“. Мислим да је и студентарија извукла ту поруку и да ће нас Србија брзо претећи у том погледу.
Да ли би отварање досијеа УДБ-е угрозило безбједност државе. Наравно да не би, када није у цијелој источној Европи, зашто би код нас? Или ја наша држава створена да служи Служби? Не вјерујем у то. Као што не вјерујем да би отварање досије спријечило злоупотребе Службе у будућности. Ено примјера Албаније, они су се давно ослободили Сигуримија, али су се „нови“ заиграли и сада гори Тирана.
Отварање досијеа јесте услов да добијемо дубљи увид у многе историјске процесе и, на првом мјесту, да се врши правда.
Ако буде и неке поуке за будуће главаре, утолико боље.
