Некима је било слатко, како сама реч сугерише, али неки су се осећали баш и опустошено. У другом контексту значења енглеске речи „десерт“, пустиња. Зависи са које стране су били.
Није ли се свет, у овој спектакуларној аустралијској завршници, поделио на две половине не само у том спортском, такмичарском смислу? Већ и много више од тога, у оном културолошком сегменту, где су Надал с једне и Медведев с друге стране, представљали различите визије, концепције тениског света?
Може бити и да није било тако, али су многи од нас вероватно имали и такав осећај.
Битно је да ни за шта нисмо остали ускраћени и ако желимо да будемо надасве фер и објективни, онда морамо честитати Рафаелу Надалу на постизању рекорда у гренд слем трци. Изборио га је лавовском снагом, срцем великог борца.

Његова „фуего“ (ватра), спржила је снове Данила Медведева на бојном пољу Род Лејвер арене која је видела свакаквих чудеса у финалима.
Његов шампионски ореол заблистао је пуним сјајем у моментима, када је мало ко веровао да ће, дубоко у 36. години успети да направи такав подвиг после шест месеци паузе.
Подвиг, дабоме, јер без много мечева у ногама, од августа до јануара, победити играча који је на спектакуларан начин спречио Новака Ђоковића у Њујорку да он пришије себи 21. слем звездицу на еполети, неког ко је играо у најбољој форми у том периоду друге половине 2021. године, велика је ствар.
Из тог бастиона „велике тројке“, овог пута са медитеранском аромом Надалове беспрекорно борбене и агресивне игре, стигла је још једна опомена, пре свега овим младима који долазе, да они још нису спремни на истицање беле заставице.
Многи од нас су с правом сањали и надали се да ће Новак Ђоковић бити тај који ће на свом омиљеном тениском терену ове зиме стићи до гренд слем рекорда, али свима нам је то, из познатих разлога, остало ускраћено.
И то је онда дуга, посебна прича, то је она црна госпа са дугим црним велом, који ће се још дуго вући по патосу Род Лејвер арене и подсећати злочине на неопростив грех којом су једном шампиону треском залупили врата пред носом, а његовом ривалу их оберучке отворили.
И шта је Надал урадио? Искористио прилику, наравно!

Сада ће, овако наоружан тоном самопоуздања, ваљати се кроз наставак сезоне ка свом старом бастиону, Ролан Гаросу, а којем од прошле године вијори српска, а не шпанска застава, како је навикао.
И обрнуто, тамо где је три године уназад стајала српска, сада се вијори шпанска. Заменили су терене, своје тврђаве. Борба се наставља!
И можда је то баш добра симболика, ове хичкоковске, трилер GOAT трке, која стално добија нове епизоде и сјајне, неочекиване кадрове, да нико од нас, да будемо из дубине срца искрени, више појма нема како ће се све завршити.
Ко после Мелбурна 2022. више ишта може да предвиди?
Ко је пре Ролан Гароса 2021. могао да каже да Рафаел Надал неће победити тамо? Мало ко.
Ко је пре свог овог политичког галиматијаса и скандала, могао да каже да Новак Ђоковић неће освојити десету круну у Мелбурну? И да ће од свих, после 13 година чекања, тријумфовати Рафаел Надал. Опет, мало ко.
Зато у овом тренутку будимо стрпљиви и уздржани – битка још траје. Све док сва тројица великана, не буду подвукли сами црте и рекли, ’е сад је крај’, можемо само да отворених уста гледамо шта нам се дешава пред очима. И добро, и лоше, свеједно, емотивни ломови нам не гину.

Још једном треба да будемо свесни привилегије коју имамо – да гледамо таква три шампиона и једној ери и да ево, у фотофинишу њихових каријера одлучују милиметри.
Шта ће ово променити код Новака Ђоковића? Ништа, поново ће се наћи у заостатку пошто је ривале у 2021. сустигао, али сигурно и не помишља да је то крај трке. Далеко од тога.
Као што је Надал био силно жељан игре и мотивисан да направи велики повратак, једнако ће, сигуран сам, бити мотивисан и Ђоковић да после овакве аустралијске неправде, исправи све и врати се на стазу на којој су га административним путем зауставили. Чини се да су једино тако и могли и то нека им служи на част.
Своју величину је показао још једном, када је истог поподнева, после великог славља противника, баш као и Роџер Федерер, ривалу послао поруку честитке.
То је класа шампиона, то је спортски дух који ова тројка показује ево већ скоро две деценије.
Јер нема шта, Рафаел Надал је у ових скоро пет и по сати битке на „руском фронту“, морао да потегне и последњи атом снаге, да извијуга и последњу идеју како да обори на земљу Данила Медведева, који је, морамо констатовати, пропустио колосалну прилику.
Имати 2:0 у сетовима, практично Надала на конопцима, и дозвиолити му да се тако врати у меч, као што је урадио Данил у трећем сету, велики је пропуст.

Погледајте статистику и она ће вас слагати – још једном је победник имао мање освојених поена у мечу (182-189).
Погледајте све остале параметре и готово да су у свему изнивелисани, изједначени, толико су били блиски да је Надал, за дебљину жилета успео да стигне до тријумфа.
Физика Шпанца још једном се показала као убитачно оружје, упорни, страховити ударци са основне линије и невероватна издржљивост и агресивност, терали су уморног Данила, посебно у тој каснијој фази меча, на нетипичне грешке и ту се прича полако завршавала и поред херојског отпора на 4:5 у сету одлуке и повратка на 5:5 и егал.
То мало, било је у ствари много. Као што обично у тенису бива, када се сударају играчи највишег калибра.
Медведев је, у овом аустралијском судару, хтео не хтео, био помало и у кожи Новака Ђоковића.
Не само да је преузео на себе терет првог фаворита, већ је поново могао да види како је Новаку играти у ковитлацу супротстављених енергија. Против невероватног играча са друге стране мреже и подршке која ривалу долази са трибина.
Но као што је и сам Надал рекао, пред Данилом су нове победе и нови успеси. То је свима јасно и његова каријера иде јасном, узлазном линијом.
Аустралијско поглавље, дакле, печатирамо црвеним, шпанским воском.
Црвеним подвлачимо и све што се догодило од 5. јануара до данас, и што барем ми овде, у Србији, не смемо никада да заборавимо.
Што се Новака тиче, он уздигнуте главе може да иде даље и гледа у нове, долазеће битке.
Јер GOAT прича, поглавље битка за највећим бројем слемова, драги моји, ни изблиза није завршена.
Ма колико се данашњим победницима чинило да јесте.
Извор: B92
