Сви одборници Скупштине општине Колашин подржали су предлог одборнице Госпаве Вујисић из Групе бирача да нови спортски терени на Лугу понесу име Милована Јакшића, прослављеног голмана репрезентације Краљевине Југославије, рођеног у колашинском селу Плана.
Одлуком је предвиђено да спортски терени и простори за одмор и рекреацију поред ријеке Таре, који су у власништву Општине, носе назив “Милован Јакшић, Велики Милован”. Име “Велики Милован – Милован Јакшић” носиће и предузеће које ће након оснивања управљати тим теренима. За спровођење одлуке није потребно планирати посебна буџетска средства, док се новац за постављање паноа или других обиљежја са називом спортске зоне може обезбиједити из текуће буџетске резерве.
Јакшић је остао упамћен као један од јунака првог Свјетског првенства у фудбалу, одржаног 1930. године у Уругвају. Сјајним одбранама, нарочито у побједи над Бразилом од 2:1, стекао је надимак “Ел Гранде Милован” (“Велики Милован”). Био је међу најзаслужнијима за пласман југословенске репрезентације у полуфинале тог првенства.
Рођен је 21. септембра 1909. године у Плани, гдје се још назиру темељи некадашње породичне куле. Познаваоци историје колашинског краја повезују га са потомцима ускочког јунака Јакше Авдаловића Гачанина.
Највећи дио клупске каријере провео је у београдском СК “Соко”, који је 1931. године промијенио име у БАСК.
“У том дресу Јакшић је одиграо 500 званичних утакмица. У сезони 1934/1935. неколико утакмица бранио је за СК Славиа Праха (Славија Праг), а једно вријеме бранио и у љубљани. Чувао је националну мрежу Југославије на девет утакмица, а дебитовао је 13. априла 1930. године у пријатељском сусрету против Бугарске. И након Другог свјетског рата остао је у фудбалу. Био је дугогодишњи предсједник Савеза фудбалских тренера Југославије, али и технички руководилац ФК ‘Црвена звезда’. Умро је од срчаног удара у Египту 1953”, пише о Јакшићу у књизи “Знаменити Колашинци” Предрага Т. Шћепановића.
Према свједочењу његове братанице Гордане Јакшић, 1936. године отворио је књижару у Македонској улици и штампарију у Цетињској улици у Београду.
Вујисић је у образложењу одлуке подсјетила и на његов живот током Другог свјетског рата. Истакла је да је утицај који је стекао као спортиста користио да помогне својим друговима, али да није успио да спаси пријатеља и репрезентативног саиграча Милутина Ивковића Милутинца из логора на Бањици.
Извор: РТНК
