Превео: Александар Мирковић
Ако, говорећи о савременој руској поезији, стављам ова два имена једно поред другог, онда је то зато што она једно крај другог и стоје. Може се, говорећи о савременој руској поезији, именовати једно од њих, било које од њих без оног другог — и читава поезија ће ипак бити присутна, као у сваком великом песнику, јер се поезија не дели ни у песницима, ни на песнике, она је у свим својим испољавањима — једна, једно, у свакоме — сва, као што, у суштини, нема песника, већ постоји песник, један исти од почетка до краја света, снага која упија боју разних времена, племена, земаља, наречја, лица која кроз њу пролазе и ту снагу носе, као реку — овим или оним обалама, овим или оним небесима, овим или оним дном.
(Иначе никада не бисмо разумели Вијона, кога разумемо целог, упркос чак чисто физичкој неразумљивости понеких речи. Управо се враћамо у њега као у родну реку.)
Живот и поетика Марине Цветајеве између Ероса и Танатоса (четврти дио)
Извор: Сродство по изобру
