Субота, 21 нов 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Драгана Шћепановић: Мртвица коначно пред заштитом

Журнал
Published: 5. октобар, 2026.
Share
Фото: Ангелина Шофранац
SHARE

Пише: Драгана Шћепановић

Предлогом одлуке предвиђено да готово цијело подручје буде у другој зони заштите, у којој би, између осталог, били забрањени изградња објеката, лов, сјеча шуме, промјена намјене површина и загађивање ријеке.

Скупштина општине (СО) Колашин требало би да 13. октобра донесена одлука о проглашењу Парка природе “Ријека Мртвица са околином”, који би обухватио 5.669 хектара.

Предлогом одлуке предвиђено је да готово цијело подручје буде у другој зони заштите, у којој би, између осталог, били забрањени изградња објеката, лов, сјеча шуме, промјена намјене површина и загађивање ријеке.

Заштита кањона Мртвице најављивана је годинама, због његових специфичних геоморфолошких и хидролошких обиљежја и богатог биодиверзитета.

Општина Колашин је 2021. године, на иницијативу НВО “Еко-тим” и “The Nature Conservancy” (ТНЦ), поднијела захтјев за израду Студије заштите. Израду тог документа финансирао је цивилни сектор, а намјера заштите кањона званично је са локалног нивоа саопштена у септембру 2022.

Поступак је пратио отпор дијела мјештана, који су страховали да би заштита могла ограничити коришћење њихове имовине и отежати живот и рад у селима. На њихов захтјев, јавна расправа продужена је 2023. године, како би власници имања били упознати са предложеним правилима и њиховим посљедицама. У међувремену су, на инсистирање власника, поједине приватне парцеле изузете из првобитно предложених граница заштићеног подручја.

Иковић: Ријека Зета на удару, пет ноћи организовани криволов агрегатом

Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера дало је 16. јула ове године сагласност на кориговани предлог одлуке.

У другој зони заштите била би 5.643 хектара, односно 99,54 одсто укупне површине, док би преосталих 26 хектара било у трећој зони. Подручје обухвата државне, општинске и приватне парцеле у катастарским општинама Веље Дубоко и Лијешње, Међуријечје и Влаховићи и Булатовићи. Дужина административне границе будућег заштићеног подручја је 86 километара.

Предложена заштита односи се на ријеку, њено приобаље и околне шумске предјеле. Обухвата водоток Мртвице са дјеловима притока, дио кањона на подручју Мртвичких греда са кањонском буквом, као и дио слива на подручју Маганика, гдје је заступљена муника.

“Подручје Парка природе ‘Ријека Мртвица са околином’ представља интегрисано рјечно, приобално и копнено шумско заштићено подручје у коме се штите заштићене и еколошки значајне врсте и станишта. У складу са претходно одређеним концептом заштите, а на основу просторног распореда станишта и врста значајних за заштиту дефинисане су 2 зоне заштите (II и III) које треба да обезбиједе заштиту кључних природних вриједности заштићеног подручја унутар његових административних граница”, пише у предлогу одлуке.

Међу природним вриједностима због којих се предлаже заштита издвојене су шуме мунике и молике, илирске букове шуме, кречњачке стијене, сипари, извори и врела, као и пећинска станишта.

“У зони заштите II степена се спроводи активни режим заштите који подразумијева могуће интервенције у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређења стања заштићеног подручја, као и контролисано коришћење природних ресурса, без посљедица на примарне вриједности природних станишта, популација и екосистема”, пише у документу.

У тој зони био би дозвољен спортско-рекреативни риболов од 1. маја до 1. октобра, искључиво по систему “ухвати и пусти”, уз вјештачке мамце без контра заперка и у складу са условима из риболовних дозвола. У преосталом дијелу године, риболов на све врсте риба био би забрањен.

Дозвољене би биле и контролисане посјете у образовне, рекреативне и туристичке сврхе, научна истраживања, праћење природних процеса и спровођење заштитних и санационих мјера.

Одржавање, поправка и реконструкција постојеће инфраструктуре биће “у постојећим карактеристикама објеката, уз претходно прибављене дозволе”.

Подручје које ће припадати будућем парку природе има, како је објашњено, и значајне културне вриједности. Унутар граница налази се Мост књаза Данила на Мртвици, подигнут 1858. године и заштићен 1957. Издвојени су и цркве, стари каравански пут у Лијешњу и други локалитети са потенцијалним културним вриједностима, које је потребно обухватити Студијом заштите.

Уколико буде усвојена предложена одлука, план управљања и акт о унутрашњем реду и служби заштите требало би донијети у року од шест мјесеци од њеног ступања на снагу. Годишњи програм управљања требало би да буде донесен у року од три мјесеца од доношења плана.

Уређују и планинске стазе

Локална мрежа планинских стаза на подручју општине Колашин требало би да буде формално утврђена одлуком Скупштине општине. Тиме би, како је објашњено из локалне управе, постојећи пјешачки и планинарски правци били укључени у систем организованог уређивања, обиљежавања и одржавања.

Предвиђено је да мрежу чини 47 стаза у околини града, на Бјеласици и Кључу, Сињавини, Комовима, Морачким планинама и Маганику.

Сјевер: Извори теку, прилике пролазе

У околини града предвиђене су двије трим стазе од Воденице до Башањег брда и назад, дужине 2,1 и 3,3 километра, као и правац преко Горње Брезе, Радигојна, Малог Сушца, Башањег брда и Волтице, дуг 7,55 километара. Те стазе категорисане су као лаке.

На Бјеласици су, између осталог, утврђене стазе од еко-катуна Врањак према Троглави, Зековој и Црној глави, Пешића језеру, Огорелој глави и Међедцу.

Мрежа обухвата и кружну стазу око Биоградског језера, категорисану као лаку пјешачку и едукативну, те правце од језера према Бендовцу, Развршју, катунима Голеш и Крњаче и Црној глави.

Међу стазама на Сињавини су правци из Горњег Липова према катуну Јечмен до, Торни, Јаблановом врху, Градишту и Малом и Великом старцу.

Предвиђене су и стазе из Липовске Бистрице према извору Бистрице и Гусару, из Сеоца према Умовима, из Пчиње према Вучју, као и са Црквина према Пеју.

На Комовима су издвојени правци од Бара Краљских према Кукорај брду, од Љубаштице према Љеворијечком кому и од Бијелог Потока према Острвици.

На Морачким планинама мрежа обухвата стазе од Капетановог језера према Штиту, Војиновцу, Старачкој градини и Стожцу, као и правце из Осредака према врховима Тали.

На подручју Маганика наведене су стазе од Влаховића према Трештеном врху, од Лукавице према Рогођеду, од Требијеша према Божурном врху и од Прекобрђа према Ровачкој глави.

У мрежи је и стаза “Стазама Вељка Влаховића”, која повезује Платије, Абисинију и Трмање.

Извор: Вијести

TAGGED:ВијестиДрагана ШћепановићЕкологијаКањон МртвицеЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article МЦП: Неутемељене оптужбе за сепаратизам и нетранспарентно пословање, напади на свештенике злонамјерни
Next Article Винка Пивљанка која је ушла у вјечност – 60 година од смрти пјесмом опјеване дјевојке

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

О дефектним квазипобједницима…

Један од разлога због чега је политичка сцена у Црној Гори суморна и што постоје…

By Журнал

Дужности и привилегије субимперијалних држава: Моћне, али у служби империјалног поретка

Клинтон Фернандес у краткој и бриткој књизи „Субимперијална моћ: Аустралија у међународној арени“ дефинише субимперијалну…

By Журнал

Нова истраживања о Венери – да ли је била Земљин „зли близанац“

Познато је да атоми кисеоника постоје у атмосфери планете, према теоријским моделима, и чак је…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Изложба епископа Максима отворена у Музеју Републике Српске у Бањалуци

By Журнал
Други пишу

КО је КО – Колин Хајленд: Амерички дипломата која се противила одлукама Приштине

By Журнал
Други пишу

Димитрије Милић: Последице миграција – Десно скретање западног света

By Журнал
Други пишу

Зашто не Кејнз?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?