Пише: Драгана Шћепановић
Предлогом одлуке предвиђено да готово цијело подручје буде у другој зони заштите, у којој би, између осталог, били забрањени изградња објеката, лов, сјеча шуме, промјена намјене површина и загађивање ријеке.
Скупштина општине (СО) Колашин требало би да 13. октобра донесена одлука о проглашењу Парка природе “Ријека Мртвица са околином”, који би обухватио 5.669 хектара.
Предлогом одлуке предвиђено је да готово цијело подручје буде у другој зони заштите, у којој би, између осталог, били забрањени изградња објеката, лов, сјеча шуме, промјена намјене површина и загађивање ријеке.
Заштита кањона Мртвице најављивана је годинама, због његових специфичних геоморфолошких и хидролошких обиљежја и богатог биодиверзитета.
Општина Колашин је 2021. године, на иницијативу НВО “Еко-тим” и “The Nature Conservancy” (ТНЦ), поднијела захтјев за израду Студије заштите. Израду тог документа финансирао је цивилни сектор, а намјера заштите кањона званично је са локалног нивоа саопштена у септембру 2022.
Поступак је пратио отпор дијела мјештана, који су страховали да би заштита могла ограничити коришћење њихове имовине и отежати живот и рад у селима. На њихов захтјев, јавна расправа продужена је 2023. године, како би власници имања били упознати са предложеним правилима и њиховим посљедицама. У међувремену су, на инсистирање власника, поједине приватне парцеле изузете из првобитно предложених граница заштићеног подручја.
Иковић: Ријека Зета на удару, пет ноћи организовани криволов агрегатом
Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера дало је 16. јула ове године сагласност на кориговани предлог одлуке.
У другој зони заштите била би 5.643 хектара, односно 99,54 одсто укупне површине, док би преосталих 26 хектара било у трећој зони. Подручје обухвата државне, општинске и приватне парцеле у катастарским општинама Веље Дубоко и Лијешње, Међуријечје и Влаховићи и Булатовићи. Дужина административне границе будућег заштићеног подручја је 86 километара.
Предложена заштита односи се на ријеку, њено приобаље и околне шумске предјеле. Обухвата водоток Мртвице са дјеловима притока, дио кањона на подручју Мртвичких греда са кањонском буквом, као и дио слива на подручју Маганика, гдје је заступљена муника.
“Подручје Парка природе ‘Ријека Мртвица са околином’ представља интегрисано рјечно, приобално и копнено шумско заштићено подручје у коме се штите заштићене и еколошки значајне врсте и станишта. У складу са претходно одређеним концептом заштите, а на основу просторног распореда станишта и врста значајних за заштиту дефинисане су 2 зоне заштите (II и III) које треба да обезбиједе заштиту кључних природних вриједности заштићеног подручја унутар његових административних граница”, пише у предлогу одлуке.
Међу природним вриједностима због којих се предлаже заштита издвојене су шуме мунике и молике, илирске букове шуме, кречњачке стијене, сипари, извори и врела, као и пећинска станишта.
“У зони заштите II степена се спроводи активни режим заштите који подразумијева могуће интервенције у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређења стања заштићеног подручја, као и контролисано коришћење природних ресурса, без посљедица на примарне вриједности природних станишта, популација и екосистема”, пише у документу.
У тој зони био би дозвољен спортско-рекреативни риболов од 1. маја до 1. октобра, искључиво по систему “ухвати и пусти”, уз вјештачке мамце без контра заперка и у складу са условима из риболовних дозвола. У преосталом дијелу године, риболов на све врсте риба био би забрањен.
Дозвољене би биле и контролисане посјете у образовне, рекреативне и туристичке сврхе, научна истраживања, праћење природних процеса и спровођење заштитних и санационих мјера.
Одржавање, поправка и реконструкција постојеће инфраструктуре биће “у постојећим карактеристикама објеката, уз претходно прибављене дозволе”.
Подручје које ће припадати будућем парку природе има, како је објашњено, и значајне културне вриједности. Унутар граница налази се Мост књаза Данила на Мртвици, подигнут 1858. године и заштићен 1957. Издвојени су и цркве, стари каравански пут у Лијешњу и други локалитети са потенцијалним културним вриједностима, које је потребно обухватити Студијом заштите.
Уколико буде усвојена предложена одлука, план управљања и акт о унутрашњем реду и служби заштите требало би донијети у року од шест мјесеци од њеног ступања на снагу. Годишњи програм управљања требало би да буде донесен у року од три мјесеца од доношења плана.
Уређују и планинске стазе
Локална мрежа планинских стаза на подручју општине Колашин требало би да буде формално утврђена одлуком Скупштине општине. Тиме би, како је објашњено из локалне управе, постојећи пјешачки и планинарски правци били укључени у систем организованог уређивања, обиљежавања и одржавања.
Предвиђено је да мрежу чини 47 стаза у околини града, на Бјеласици и Кључу, Сињавини, Комовима, Морачким планинама и Маганику.
У околини града предвиђене су двије трим стазе од Воденице до Башањег брда и назад, дужине 2,1 и 3,3 километра, као и правац преко Горње Брезе, Радигојна, Малог Сушца, Башањег брда и Волтице, дуг 7,55 километара. Те стазе категорисане су као лаке.
На Бјеласици су, између осталог, утврђене стазе од еко-катуна Врањак према Троглави, Зековој и Црној глави, Пешића језеру, Огорелој глави и Међедцу.
Мрежа обухвата и кружну стазу око Биоградског језера, категорисану као лаку пјешачку и едукативну, те правце од језера према Бендовцу, Развршју, катунима Голеш и Крњаче и Црној глави.
Међу стазама на Сињавини су правци из Горњег Липова према катуну Јечмен до, Торни, Јаблановом врху, Градишту и Малом и Великом старцу.
Предвиђене су и стазе из Липовске Бистрице према извору Бистрице и Гусару, из Сеоца према Умовима, из Пчиње према Вучју, као и са Црквина према Пеју.
На Комовима су издвојени правци од Бара Краљских према Кукорај брду, од Љубаштице према Љеворијечком кому и од Бијелог Потока према Острвици.
На Морачким планинама мрежа обухвата стазе од Капетановог језера према Штиту, Војиновцу, Старачкој градини и Стожцу, као и правце из Осредака према врховима Тали.
На подручју Маганика наведене су стазе од Влаховића према Трештеном врху, од Лукавице према Рогођеду, од Требијеша према Божурном врху и од Прекобрђа према Ровачкој глави.
У мрежи је и стаза “Стазама Вељка Влаховића”, која повезује Платије, Абисинију и Трмање.
Извор: Вијести
