Приредио: Кристоф Штрак
Српска православна црква освешћује обновљени манастир у Химелстиру код Хановера. Митрополит Григорије говори о новом духовном центру у Немачкој, превазилажењу подела и ктитору који је сам платио све радове.
Мирис тамјана већ дуго се шири кроз храм Манастира Успења Пресвете Богородице у Химелстиру код Хилдесхајма и меша се са мирисом свеже фарбе. Молери су претходних дана приводили крају своје радове, кршни момци уносили црквене клупе, док су жене пеглале завесе.
„Наша парохија у овом региону коначно је добила место за молитву, мир, литургију и заједнички хришћански живот“, каже за Дојче веле Григорије, Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит Српске православне цркве у Немачкој.
Парохији у Химелстиру, како наводи митрополит, припада око 400 породица које живе на простору између Брауншвајга и Гослара.
Он се нада да ће ово постати духовни центар са монашким животом и место сусрета, које ће имати манастирску продавницу и гостопримницу.
Ово неоготичко здање јужно од Хановера подигнуто је пре нешто више од 120 година као црква у оквиру евангелистичког дома за жене. Након што су се хуманитарне установе преселиле, и пошто је 1977. године одслужена последња евангелистичка служба, Српска православна црква за Средњу Европу откупила је храм и пратеће зграде, те их преуредила уз велики добровољни рад верника.
Ктитор је син гастарбајтера
Сада је комплекс темељно реновиран, рестауриран и опремљен и биће освешћен 3. октобра 2026.
Када је реч о финансирању овог обимног пројекта, митрополит каже црква није добила новац од Немачке – ни од града, ни од покрајине Доње Саксоније, нити са савезног нивоа.
Српска парохија у Немачкој је сакупљала прилоге, што и јесте њена улога. „Али највећи део средстава потиче од једног човека.“
Тај ктитор је, како приповеда митрополит Григорије, рођен у Хилдесхајму као дете у породици гастарбајтера, а данас је успешан предузетник у Берлину.
„Рекао је: ‘Некада сам са мајком долазио у ову цркву. Ја ћу платити све радове и све поправке’“, преноси владика. Нова камена плоча на улазу сведочи о „великом труду и надасве пожртвованој љубави“ овог ктитора.
Немци са српским коренима
Митрополит Григорије (58) каже да Немачкој живи и до милион верника, док друге процене говоре о броју између 400.000 и 500.000 људи. Широм Немачке постоји 52 богослужбена места.
То одавно није она прва генерација гастарбајтера из 1960-их. Многи православни Срби одрасли су у Немачкој, овде су ишли у школу и студирали, а немачки им је матерњи језик.
„То су Немци са српским коренима“, каже митрополит. „Њихов први језик је немачки, а за њихову децу то је и начин живота и култура. Они јесу Немци, али не желе да се одрекну својих српских корена.“
Своју веру деле са хришћанима различитог порекла, па парохија на свечаном освећењу храма очекује и бискупе Католичке и Евангелистичке цркве.
Вук Бачановић: Кад је Зеленски дипломатија, а Григорије издаја
Каже да му је веома важно да у све увек буду укључени и немачки суседи и пријатељи. Нико не сме да се повлачи у гето и да се изолује, јер би то, како упозорава, било „веома опасно“.
Митрополит Григорије истиче да је Химелстир свесвештено, свеправославно место, отворено за вернике свих православних цркава.
„Овде имамо вернике из Србије и Грчке, из Бугарске и Румуније, па и из Украјине и Русије.“
„Рат је срамота“
Митрополит се осврнуо и на руску агресију на Украјину, „носталгију“ за Великом Русијом и рат у Европи.
„Срамота. То је срамота.“ Истиче да је реч о рату између православних хришћана.
„Али људи који воде овај рат мисле само на новац, моћ и друге интересе, они никада не размишљају о хришћанству.“ За хришћане је најважније да онај други увек остане брат, односно сестра.
У парохијама увек изнова истиче колико је важно да људи теже дијалогу и да разговарају и изван конфесионалних граница.
„Могућност дијалога је дар који нам је Бог подарио.“ Дијалог омогућава људима да се међусобно упознају и да уче једни од других.
Стопроцентни Европљанин
Митрополит Григорије, рођен 1967. године у Варешу, о себи каже: „Ја сам из Босне, из Сарајева. И ја сам Европљанин. Осећам се као Европљанин, као стопроцентни Европљанин.“
Он изражава наду да ће Србија једног дана успети да ступи у Европску унију, али наглашава да су Срби, с обзиром на историју своје земље, у сваком случају Европљани.
Митрополит инсистира на томе да свештеници његове цркве у Немачкој добро владају немачким језиком. Када је дошао у Немачку 2018. тек је сваки десети свештеник добро говорио немачки. Данас језиком влада сваки други, са тенденцијом даљег раста.
Митрополит указује и на могућност студирања православне теологије на Универзитету у Минхену.
Православни црквени сабор?
Митрополит Григорије већ размишља о следећим корацима. Желео би да придобије и остале православне епископе у Немачкој за идеју о организовању заједничког православног црквеног сабора. То би могло да помогне да се православни хришћани „полако и јасно интегришу у овом свету“.
У Котору промоција књиге Владике Григорија ,,Једни другима потребни”
Према проценама, у Немачкој данас живи око 4,5 милиона православних хришћана. У међувремену је основано и више манастира – бугарских, руских, грчких, српских и румунских. У њима углавном живи тек по неколико монаха или монахиња, једва шачица њих који служе литургију и пружају духовну утеху и разговор верницима. Ови монаси су често дубоко повезани са Светом Гором у Грчкој.
До сада је проблем православних цркава у Немачкој био национализам појединачних заједница. „Али ми овде морамо све више да будемо једна Православна црква. Заједнички сабор, на коме бисмо наступили јединствено, могао би да буде корак у том правду.“
Извор: Дојче Веле
