Књижено вече Невена Милаковића: Вјерно описивање страдања српског народа

„Без икаквих ублаженица и улепшаница сигуран да је Невен Милаковић један од највећих савремених српских пјесника. Његова рима је мека као памук и оштра као скалпел, зависи од тога о коме пјева. Многи су, као и супруга уваженог Хаџи Петра Божовића, након узимања ове књиге у руке рекли: ‘Нисам могао даље да читам због великог бола…’  Управо је у томе и величина ове поезије. Да вјерно и истинито опише страдања народа српског.  Да се каже ко је злочинац, да се исти казни и да се злочин никада више не понови. Доста смо ћутали о злочинима почињеним над нама Србима. Некада због ‘братства и јединства’ некада због ‘Јевропе’. И злочинци су остали некажњени. Чак се фашистичка Хрватска нашла на страни побједника у Другом свјетском рату! Управо због наше ћутње у свјетском јавном мњењу. А свако ко ћути о злочину је саучесник злочинца. Зато Невен пјева о томе“, рекао је модератор вечери, књижевник Веселин Џелетовић о збиркама пјесама „Вила са Кошара” и „Сонетни  вијенац: из крајишког ока”.

Са промоције (Фото: ИН4С)

Пјесник је у стихове преточио српска страдања у јасеновачком логору и другим стратиштима у вријеме монструозне НДХ, а пјевао је и о свим пострадалим новомученицима.

Наиме, у препуној свечаној сали Дома војске Србије у Београду је синоћ одржано ауторско вече пјесника Невена Милаковића на коме су промовисане ове двије књиге.

Стихове пјесама говорио је велики српски глумац Петар Божовић, а Сташа Копривица је извела музичку нумеру „Кошаре“.

Због емоција које су изазивали стихови Милаковића, Божовић је на моменте правио паузе у говорењу пјесама, а у једном тренутку је замолио музичаре из војног хора да преузму пажњу публике и отпјевају Милаковићеву пјесму „Вила са Кошара“ док је велики српски глумац брисао сузе.

Пјеснички опус Невена Милаковића обухвата осамнаест књига романа и пјесама, а „Сонетни вијенац: из крајишког ока” објавила је издавачка кућа „Српска нит” из Подгорице.  У име издавача обратио се Миливоје Брковић који је захвалио Министарству одбране што је омогућило да се најновија Милаковићева књига промовише у Дому војске Србије.

Са промоције (Фото: ИН4С)

„Сарадња с пјесником Милаковићем донијела је обострану духовну корист, јер су његово пјесничко надахнуће и наш дјелатнички ангажман у ствари два лица истог – прилог култури сјећања на страдање српског народа, и то не само у Јасеновцу, него широм Балкана већ дуже од једног вијека. Велику захвалност дугујемо аутору дизајна, Маринку Лугоњи, који је успио да графичким језиком дочара симболе колективне трагике коју је Невен Милаковић опјевао. Звучни живот сонетног вијенца настао је захваљујући барду српског глумишта, Петру Божовићу, који је маестралним казивањем Милаковићевих стихова учинио да најдубљи доживљај трагичне епопеје освоји душу сваког слушаоца. Систематски геноцид, којем је српски народ континуирано изложен у крвавом 20. вијеку, на најболнији начин оцртао је круг патње, али и круг разумијевања и подршке. Зато је могућно да људи различитих афинитета, генерацијске припадности и интересовања, одани предачком завјету, судјелују на прворазредном националном послу, који остаје као трајна културна баштина нашег народа. Стога се ми никад не ограничавамо на једну тему, ма колико она била велика. Свако страдање нашег народа, од Јасеновца до Косова и Метохије, захтијева наш ентузијазам, солидарност и спремност да све потенцијале ангажујемо у корист опшет српског добра, јер су снага и свјетлост Српства изнад свих наших појединачних трајања. Хвала пјеснику Милаковићу! Слава јасеновачким мученицима!“, рекао је Брковић.

Милаковић често помиње Небеску Србију у својим дјелима и говорима а Џелетовић је истакао да ми, као српски народ, нисмо били загледани у то небо „не бисмо прешли амбисе који су се тих година пред нама отварали. Да смо гледали доље никада их не бисмо прешли и као народ опстали“.

„Пјевај, Невене Милаковићу, пјевај, да освијетлиш јаме бездане, да избистриш Саву, да ваздигнеш цркве порушене. Нека се твој глас далеко чује, до Америке или још даље до Ловћена, да пробудиш нам браћу уснулу. Рекао сам једном приликом Невену. Када ослободимо Косово и Метохију и када ујединимо српске земље почећу да пишем само љубавну поезију! До тада морамо писати о страдању српском“, рекао је Џелетовић.

Извор: ИН4С