Piše: Ljubomir P. Nenadović
U poslednjem ratu Crnogoraca s Turcima, u sviti Kneza Nikole, nalazio se i LJ. P. Nenadović, odeven onako, kako se obično nosi kneževa svita.
— Jedno jutro, priča Nenadović: — ja ustao i oblačim se, ali s dokolenicama, na kojima je nebrojano kopča, imam veliku muku: zakopčavam donji kraj, pa dokle zakopčavam gornji, donji se sav sam otkopča. U to dođe knežev perjanik i reče:
— Gospodine Ljubomire, hajde, zove te Gospodar!
— Sad ću, dok se obučem, odgovorih ja.
Ne prođe mnogo, a evo ga opet, i zove me
— Doći ću, čoveče Božji, velim mu ja:
— samo da se obučem.
Goran Komar: Podsjećanje na svojeručne zapise crnogorskih mitropolita 17. vijeka
Malo čas, eto ga po treći put.
— Kaza ti je gospodar, da ideš odmah, za što će kroz dvije ure biti ovde Sulejman-Paša!
— Pa tako mi kaži, čoveče, rekoh ja: — i svoju levu dokolenicu strpah u nedra, pa odmah na konja.
Kasajući ka knezu, ja sam gunđao:
Da je ovo odelo kakva sreća, nosili bi njega Englezi i Francuzi, a ne bi ono ostalo ovde nama.
