Пише: Љубомир П. Ненадовић
У последњем рату Црногораца с Турцима, у свити Кнеза Николе, налазио се и Љ. П. Ненадовић, одевен онако, како се обично носи кнежева свита.
— Једно јутро, прича Ненадовић: — ја устао и облачим се, али с доколеницама, на којима је небројано копча, имам велику муку: закопчавам доњи крај, па докле закопчавам горњи, доњи се сав сам откопча. У то дође кнежев перјаник и рече:
— Господине Љубомире, хајде, зове те Господар!
— Сад ћу, док се обучем, одговорих ја.
Не прође много, а ево га опет, и зове ме
— Доћи ћу, човече Божји, велим му ја:
— само да се обучем.
Горан Комар: Подсјећање на својеручне записе црногорских митрополита 17. вијека
Мало час, ето га по трећи пут.
— Каза ти је господар, да идеш одмах, за што ће кроз двије уре бити овде Сулејман-Паша!
— Па тако ми кажи, човече, рекох ја: — и своју леву доколеницу стрпах у недра, па одмах на коња.
Касајући ка кнезу, ја сам гунђао:
Да је ово одело каква срећа, носили би њега Енглези и Французи, а не би оно остало овде нама.
