Приредила: Редакција
За разлику од напредњачке, студентска листа је мјесецима била у фокусу јавности, с једне стране, самих махом опозиционо оријентисаних твитераша, од којих многи нијесу могли да се не похвале везама са „пленумима“, с друге, режимских таблоида који су превентивно „одсијецали главе“ претпостављеним носиоцима студентске листе.
Било је и оних који су на невиђено давали подршку студентској листи, од почетка Демократска странка и покрет Крени-промени, да би се то прелило у подршку врло различитих актера на србијанској политичкој сцени – од Лиге социјалдемократа Војводине – Војвођани, преко Зелено-левог фронта, до Двери и Покрета за обнову Краљевине Србије.. Ту су још Покрет за децентрализацију нишког кардиохирурга Драгана Милића са мноштвпм локалних удружења, социјалдемократе Бориса Тадића, Покрет слободних грађана, Доста је било Саше Радуловића, грачанички Српски национални форум Момчила Трајковића, Демократска заједница војвођанских Мађара, још једна нова мађарска странка (не треба их бркати са Савезом војвођанских Мађара Балинта Пастора), а почели си да се придржују и појединачни одбори странака чије централе у другим „комбинацијама“ излазе на изборе.
Студентски представници су објашњавали да је њихова процедура за избор на листу била и демократска (свако је могао да предлаже кандидате) и комплексна (расподела места на шест државних универзитета у протесту). Љубоморно су чували своје спискове и пратили ко ће бити највише под ударом владиних таблоида. То су били ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић и професор историје српске културе Мило Ломпар. Потоњи је био под притиском и због доживљаја једног дијела јавности да је сувише национално и десно оријентисан.
Потписивање грађана за подршку студенткој листи одвијало се, по већим градовима и у редовима од по три стотине метара. И та подршка је, чини се, најважнија. Од ангажмана до сада пасивних бирача зависи излазност на предстојећим парламентарним изборима. Напредњачка влада има велику подршку, коју сваки дан подмазује, али њихов број бирача ипак је ограничен. Зато се већ, док настаје овај текст, а студенти весело носе своју листу у Изборну комисију, још актуелни председник државе дрвљем и камењем баца на „измишљање звучног топа“ и „Пајтића који управља студентима“.
Негативна кампања, бојати се, на објема странама може да превлада. Студентски покрет је, за сада, задовољавајуће одговарао на изазове практично цијеле државне машинерије која је стављена у службу владајуће партије. Тонови са вечерашњег скупа студената, сталожени, мирни, весели, најбоље су оружје против негативне кампање.
