Piše: Milica Srejić
Na osnovu kog rešenja se rušenje u Gazivodama sprovodi? Kako je do toga uopšte došlo i koliko će posledice biti dalekosežne?
Za “Vreme” sa jezera Gazivode
U petak (4. septembra) gust beli dim izvijao se iznad šume blizu jezera Gazivode – bila je to prašina od rušenja više objekata u selu Rezala i zaseoku Krasići kraj jezera. Izdaleka se videlo kako bager ruši kuću porodice Đurić. Oni su, nadajući se da do rušenja neće doći, ostavili neki nameštaj u kući. Te stvari je odneo kamion kompanije čija je mehanizacija bila na terenu. Put ka selu Rezala bio je blokiran. Zamenik komandira Kosovske policije za region sever Veton Eljšani za “Vreme” kaže da su u pitanju bezbednosni razlozi, te da su tog dana propuštana samo vozila KFOR-a, KP i teška mehanizacija, kao i EULEX-a ali tek popodne.
U danu kada je istekao rok za “oslobađanje imovine” u Rezalima, istekao je rok i u selu Kovače. Među pogođenima je porodica Đukić, čija kuća u trenutku nastajanja ovog teksta još uvek stoji jer teška mehanizacija nije stigla do sela. Đukići su za sobom ostavili voćnjake pune voća – šljive, kruške, jabuke, dunje, kupine – i kuću praznih belih zidova, poskidanih vrata, sudoperu i pomoćni sto. Dvorište još uvek čuvaju četiri psa.
Kompanija “Ibar-Lepenac” tvrdi da su ove kuće njena imovina. Porodice Đukić i Đurić su tužile kompaniju, tražeći određivanje privremene mere kojom bi se do okončanja sudskog postupka sprečilo rušenje objekata ili promena postojećeg stanja na terenu, pisao je Zubin Potok INFO. Međutim, njihovi zahtevi su odbijeni.
Ne postoji zvaničan podatak o broju kuća koje su srušene u petak. Dan posle KoSSev je potvrdio da je srušeno najmanje devet kuća, kao i seoska sala za slavu. Prema nezvaničnim informacijama od juna, kada je počelo rušenje, do zaključivanja ovog broja, srušeno je više od 20 objekata.
(NE)ZAŠTIĆENI GRAĐANI
Advokat Predrag Miljković zastupa deo vlasnika kojima su srušene objekti.
“Za građane koje zastupam podneli smo i tužbu i predlog za utvrđivanje mere obezbeđenja. To je provizorna zaštita. Međutim, sud nas je odbio oba puta sa gotovo istim obrazloženjem – da nismo dokazali neophodnost i hitnost mera. A, neophodnost i hitnost je jasna. Nadležni su odmah po odbijanju pristupili rušenju. Postupak je i dalje pred sudom, ali je do sada nanate šteta značajna”, kaže Miljković za “Vreme” i dodaje da građani nikome ne mogu da se žale a da je postupak od početka krenuo “naopako”.
“Ukoliko ’Ibar-Lepenac’ tvrdi da je vlasnik i traži oslobađanje svoje nepokretnosti, ono to može da traži sudskim putem, i da sud nalaži mojim klijentima da oslobode nepokretnosti. Kada presuda postane pravnosnažna, oni mogu pokrenuti postupak izvršenja”, naglašava Miljković. “’Ibar-Lepenac’ ne može sam da ruši, a ne postoji nikakva odluka. Samo je doneto obaveštenje da se vikendice sklone u roku od petnaest dana. Ne postoji nikakav drugi nalog ili odluka po kojem oni to sprovode, pa da kažu: ‘Evo, imamo presudu suda’.”Miljkoviću je još čudnije to što policija pruža zaštitu kada ne postoji ni prvobitna odluka.
“Po čijem nalogu i naređenju je policija uopšte pružala zaštitu angažovanjem specijalnih jedinica i drugog osoblja. To je u suštini ono što je ‘Ibar-Lepenac’ sproveo. To je krivično delo ‘samovlašće’ – kada sami uzimate stvari u svoje ruke i sprovodite pravdu na način na koji vi smatrate da treba”, zaključuje Miljković.
KO JE ZAKAZAO
Milica Andrić Rakić, izvršna direktorka Nove društvene inicijative (NSI), za “Vreme” kaže da je problem prvenstveno u tužilaštvu i policiji jer “ne rade propisno svoj posao”.
“Zakazao je ostatak sistema: policija i tužilaštvo. Policija ne može da vrši asistenciju organu vlasti ili javnoj kompaniji jer ne znamo ko ruši. To jest, mi vidimo da su to kamioni ‘Ibar-Lepenca’ jer je na njima jasno istaknut logotip, ali oni na sudu negiraju da su to oni. Dalje, tvrde da to radi Ministarstvo, a zapravo bi po zakonu mogla da ruši jedino opština”, priča Andrić Rakić i dodaje da, ukoliko sistem funkcioniše, policija sprečava rušenje bez sudskog naloga. Tužilaštvo treba da goni ljude koji potencijalno zloupotrebljavaju svoj položaj. “Sada se zloupotrebe već dešavaju i u ‘Ibar-Lepencu’, i u inspektoratu Ministarstva, i u policiji koja pruža asistenciju, ali tužilaštvo ne reaguje”, kaže ona i naglašava: “Imamo kompletan kolaps izvršnog sistema na Kosovu”.
Faruka Mujku, direktora kompanije “Ibar-Lepenac”, pitali smo za koliko objekata tvrde da se nalaze na njihovoj imovini, te ko sprovodi odluke o rušenju i, s obzirom na to da su nakon zahteva Evropske unije da obustave rušenje, oni nastavili sa akcijama, zbog čega nisu ispunili ono što je EU od njih javno zahtevala. Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.
Andrić Rakić podseća da na jezeru Gazivode ima ljudi kojima je zemlju eksproprisala komunistička vlast sedamdesetih godina kada se jezero pravilo, te da je pokrenut postupak deeksproprijacije i imovina je delimično vraćena originalnim vlasnicima. Problem je i u tome što se odluke o deeksproprijaciji donete pre rata nalaze u katastarskoj dokumentaciji koja je u Srbiji.
To je, navodi naša sagovornica, trebalo da bude rešeno dijalogom – Beograd i Priština su Sporazum o katastru postigli još septembra 2011. godine, kada je u ime Beograda šef pregovaračkog tima bio Borislav Stefanović.
“Trebalo je da se formira tripartitna komisija koju čine stručnjaci u oblasti katastra – Srbin, Albanac i predstavnik međunarodne zajednice – koji odlučuju o tome ko je pravi vlasnik. Ovaj problem je posebno izražen u srpskim sredinama, a sa slučajem Gazivode postao je vidljiv”, pojašnjava Andrić Rakić.
Dodaje da, i ako se odustane od “ilegalnog” rušenja i pokrenu sudski postupci, mora postojati neko političko rešenje za sukobljene informacije iz katastra. Ako sudovi budu prihvatali podatke iz kosovskog katastra, onda će se prema vlasnicima tih parcela zavedenim u srpskom sistemu nepravedno ustanovljavati da njihova imovina nije njihova.
“To je drugi nivo problema sa kojim ćemo se susresti kada prvi slučajevi privatnih parcela dođu na sud, ako dođu na sud”, ukazuje Andrić Rakić.
U Zvečanu i Severnoj Mitrovici stižu zahtevi za oslobađanje imovine od preduzeća “Trepča jug”. Ono je već preuzelo nekoliko objekata i zatražilo oslobađanje tri lokala. Naša sagovornica naglašava da je i ovo posledica nedostatka sinhronizacije podataka iz katastra.
“Tu je ključ. Ima ljudi koji su tokom devedesetih otkupili imovinu ‘Trepče’. Njihova dokumentacija u srpskom katastru je ispravna i vidi se, ali treba da bude verifikovana u kosovskom sistemu. To se nije dogodilo, iako je Sporazum o katastru jedan od prvih koji su potpisani”, kaže Andrić Rakić i dodaje: “Zato danas na Kosovu preduzeća ruše i preuzimaju imovinu.”
Izvor: Vreme
