Пише: Милица Срејић
На основу ког решења се рушење у Газиводама спроводи? Како је до тога уопште дошло и колико ће последице бити далекосежне?
За “Време” са језера Газиводе
У петак (4. септембра) густ бели дим извијао се изнад шуме близу језера Газиводе – била је то прашина од рушења више објеката у селу Резала и засеоку Красићи крај језера. Издалека се видело како багер руши кућу породице Ђурић. Они су, надајући се да до рушења неће доћи, оставили неки намештај у кући. Те ствари је однео камион компаније чија је механизација била на терену. Пут ка селу Резала био је блокиран. Заменик командира Косовске полиције за регион север Ветон Ељшани за “Време” каже да су у питању безбедносни разлози, те да су тог дана пропуштана само возила КФОР-а, КП и тешка механизација, као и ЕУЛЕX-а али тек поподне.
У дану када је истекао рок за “ослобађање имовине” у Резалима, истекао је рок и у селу Коваче. Међу погођенима је породица Ђукић, чија кућа у тренутку настајања овог текста још увек стоји јер тешка механизација није стигла до села. Ђукићи су за собом оставили воћњаке пуне воћа – шљиве, крушке, јабуке, дуње, купине – и кућу празних белих зидова, поскиданих врата, судоперу и помоћни сто. Двориште још увек чувају четири пса.
Компанија “Ибар-Лепенац” тврди да су ове куће њена имовина. Породице Ђукић и Ђурић су тужиле компанију, тражећи одређивање привремене мере којом би се до окончања судског поступка спречило рушење објеката или промена постојећег стања на терену, писао је Зубин Поток ИНФО. Међутим, њихови захтеви су одбијени.
Не постоји званичан податак о броју кућа које су срушене у петак. Дан после КоССев је потврдио да је срушено најмање девет кућа, као и сеоска сала за славу. Према незваничним информацијама од јуна, када је почело рушење, до закључивања овог броја, срушено је више од 20 објеката.
(НЕ)ЗАШТИЋЕНИ ГРАЂАНИ
Адвокат Предраг Миљковић заступа део власника којима су срушене објекти.
“За грађане које заступам поднели смо и тужбу и предлог за утврђивање мере обезбеђења. То је провизорна заштита. Међутим, суд нас је одбио оба пута са готово истим образложењем – да нисмо доказали неопходност и хитност мера. А, неопходност и хитност је јасна. Надлежни су одмах по одбијању приступили рушењу. Поступак је и даље пред судом, али је до сада нанате штета значајна”, каже Миљковић за “Време” и додаје да грађани никоме не могу да се жале а да је поступак од почетка кренуо “наопако”.
“Уколико ’Ибар-Лепенац’ тврди да је власник и тражи ослобађање своје непокретности, оно то може да тражи судским путем, и да суд налажи мојим клијентима да ослободе непокретности. Када пресуда постане правноснажна, они могу покренути поступак извршења”, наглашава Миљковић. “’Ибар-Лепенац’ не може сам да руши, а не постоји никаква одлука. Само је донето обавештење да се викендице склоне у року од петнаест дана. Не постоји никакав други налог или одлука по којем они то спроводе, па да кажу: ‘Ево, имамо пресуду суда’.”Миљковићу је још чудније то што полиција пружа заштиту када не постоји ни првобитна одлука.
“По чијем налогу и наређењу је полиција уопште пружала заштиту ангажовањем специјалних јединица и другог особља. То је у суштини оно што је ‘Ибар-Лепенац’ спровео. То је кривично дело ‘самовлашће’ – када сами узимате ствари у своје руке и спроводите правду на начин на који ви сматрате да треба”, закључује Миљковић.
КО ЈЕ ЗАКАЗАО
Милица Андрић Ракић, извршна директорка Нове друштвене иницијативе (НСИ), за “Време” каже да је проблем првенствено у тужилаштву и полицији јер “не раде прописно свој посао”.
“Заказао је остатак система: полиција и тужилаштво. Полиција не може да врши асистенцију органу власти или јавној компанији јер не знамо ко руши. То јест, ми видимо да су то камиони ‘Ибар-Лепенца’ јер је на њима јасно истакнут логотип, али они на суду негирају да су то они. Даље, тврде да то ради Министарство, а заправо би по закону могла да руши једино општина”, прича Андрић Ракић и додаје да, уколико систем функционише, полиција спречава рушење без судског налога. Тужилаштво треба да гони људе који потенцијално злоупотребљавају свој положај. “Сада се злоупотребе већ дешавају и у ‘Ибар-Лепенцу’, и у инспекторату Министарства, и у полицији која пружа асистенцију, али тужилаштво не реагује”, каже она и наглашава: “Имамо комплетан колапс извршног система на Косову”.
Фарука Мујку, директора компаније “Ибар-Лепенац”, питали смо за колико објеката тврде да се налазе на њиховој имовини, те ко спроводи одлуке о рушењу и, с обзиром на то да су након захтева Европске уније да обуставе рушење, они наставили са акцијама, због чега нису испунили оно што је ЕУ од њих јавно захтевала. До објављивања овог текста нисмо добили одговоре.
Андрић Ракић подсећа да на језеру Газиводе има људи којима је земљу експроприсала комунистичка власт седамдесетих година када се језеро правило, те да је покренут поступак деекспропријације и имовина је делимично враћена оригиналним власницима. Проблем је и у томе што се одлуке о деекспропријацији донете пре рата налазе у катастарској документацији која је у Србији.
То је, наводи наша саговорница, требало да буде решено дијалогом – Београд и Приштина су Споразум о катастру постигли још септембра 2011. године, када је у име Београда шеф преговарачког тима био Борислав Стефановић.
“Требало је да се формира трипартитна комисија коју чине стручњаци у области катастра – Србин, Албанац и представник међународне заједнице – који одлучују о томе ко је прави власник. Овај проблем је посебно изражен у српским срединама, а са случајем Газиводе постао је видљив”, појашњава Андрић Ракић.
Додаје да, и ако се одустане од “илегалног” рушења и покрену судски поступци, мора постојати неко политичко решење за сукобљене информације из катастра. Ако судови буду прихватали податке из косовског катастра, онда ће се према власницима тих парцела заведеним у српском систему неправедно установљавати да њихова имовина није њихова.
“То је други ниво проблема са којим ћемо се сусрести када први случајеви приватних парцела дођу на суд, ако дођу на суд”, указује Андрић Ракић.
У Звечану и Северној Митровици стижу захтеви за ослобађање имовине од предузећа “Трепча југ”. Оно је већ преузело неколико објеката и затражило ослобађање три локала. Наша саговорница наглашава да је и ово последица недостатка синхронизације података из катастра.
“Ту је кључ. Има људи који су током деведесетих откупили имовину ‘Трепче’. Њихова документација у српском катастру је исправна и види се, али треба да буде верификована у косовском систему. То се није догодило, иако је Споразум о катастру један од првих који су потписани”, каже Андрић Ракић и додаје: “Зато данас на Косову предузећа руше и преузимају имовину.”
Извор: Време
