Као предавачице и предавачи ангажовани на Студијама рода осјећамо потребу да реагујемо поводом саопштења Центра за грађанско образовање „Чији интерес убрзава избор ректора?“, које је, према нашем мишљењу, праћено изразито спорном и сексистички кодираном илустрацијом.
Сматрамо потпуно легитимним да се у јавности преиспитују процедуре избора ректора, рад универзитетских структура, институционалне одлуке, као и интереси различитих актера. Универзитет, као и свака јавна институција, мора бити отворен за критику и јавно преиспитивање. Међутим, критика јавног дјеловања не би смјела бити замијењена родно стереотипним представљањем појединки, нити се професионални и академски ауторитет жене смије доводити у питање визуелним обрасцима који сугеришу да она напредује захваљујући мушкој помоћи, заштити или залеђини.
Расписан тендер за изградњу зграде Филолошког факултета УЦГ у Никшићу вриједан 12 милиона еура
На илустрацији је приказана наша колегиница, проф. др Ирена Оровић, редовна професорица Електротехничког факултета, научница са значајном међународном академском биографијом и бројним радовима објављеним у релевантним свјетским часописима. Њена стручност, резултати и академски пут, као и рад било које друге жене, могу и треба да буду предмет аргументоване јавне процјене. Оно што, међутим, не би смјело бити прихватљиво јесте да се жена у јавној и академској сфери представља кроз мизогине обрасце који њено професионално напредовање симболички везују за мушкарца који је „гура“ ка врху.
Сматрамо да ниједна критика институционалног дјеловања не оправдава прибјегавање мизогиним стереотипима којима се доводи у питање сама легитимност женског професионалног успјеха. Такви обрасци нису безазлени нити представљају тек питање стила или сатиричног израза. Они репродукују дубоко укоријењену претпоставку да жена свој професионални и друштвени положај не може остварити првенствено захваљујући властитим знању, способностима, раду и резултатима, већ да иза њеног успјеха мора стајати мушкарац који јој омогућава напредовање.
Посебно је забрињавајуће што овакав облик репрезентације долази од организације која се јавно позиционира као актер заштите људских права, равноправности и демократских вриједности. Управо би организације које дјелују у тој области морале показивати виши ниво свијести о начину на који се родни стереотипи производе и репродукују кроз језик, слику и јавни дискурс.
Не може се вјеродостојно заговарати равноправност, а истовремено посезати за обрасцима представљања који жену своде на фигуру чији се професионални успон објашњава мушким утицајем. Проблем ове илустрације зато није само у начину на који је представљена једна жена. Проблем је шири: њоме се репродукује културни образац према којем је женски успјех сумњив све док се не објасни мушким ауторитетом или утицајем, док се код мушкараца професионални успон далеко чешће подразумијева као резултат способности, амбиције, рада или институционалне моћи.
Управо таква асиметрија представља један од механизама репродуковања родне дискриминације у јавном дискурсу. Када се професионални успјех жене представља као посљедица мушке подршке или заштите, не доводи се у питање само конкретна жена, већ се подрива принцип према којем жене, једнако као и мушкарци, имају право да њихов професионални ауторитет буде вреднован на основу њиховог знања, рада, компетенција и резултата.
Сматрамо да борба за транспарентност институција не може бити изговор за репродуковање сексизма. Критика мора бити усмјерена на одлуке, процедуре, политике и аргументе, а не на родно кодирано омаловажавање појединки. Слобода изражавања и право на критику јавних институција подразумијевају и одговорност за поруке које се јавним дјеловањем шаљу, нарочито када долазе од организација које се залажу за заштиту људских права и равноправност.
Од организације каква је НВО ЦГО очекујемо да препозна тежину поруке коју је оваквим визуелним рјешењем послала и да преузме одговорност за стандарде јавне комуникације које сама заступа.
Ову илустрацију стога сматрамо сексистичком, мизогином и недостојном организације која претендује да јавно говори у име људских права, равноправности и демократских вриједности.
Извор: УЦГ
