Приредила: Тина Поповић
Црногорски петнаестогодишњаци напредовали на PISA тесту, али анализе упозоравају да социјалне разлике и даље утичу на постигнућа ђака.
Дјевојчице у читању имају 41 бод више од дјечака, док готово 38 одсто петнаестогодишњака вјерује да свој друштвени положај не може много промијенити.
Министарка Јакшић Стојановић и директор Испитног центра Милош Тривић поручују да напредак охрабрује, али да посао у образовном систему тек предстоји.
Дјевојчице у Црној Гори на PISA 2025 тестирању из читалачке писмености имају чак 41 бод више од дјечака, што Испитни центар изједначава са двије године учења, док детаљна анализа резултата показује да тек 38,6 одсто петнаестогодишњака достиже најмање основни ниво знања истовремено у науци, читању и математици. Истовремено, више од четвртине ученика сматра да је школа губљење времена, а готово 30 одсто је у двије седмице најмање три пута закаснило на наставу.
Ти налази, који нијесу били у првом плану приликом јучерашњег објављивања PISA резултата, дио су опсежне анализе Испитног центра која, уз раст Црне Горе у све три тестиране области и рекордних 435 бодова из природних наука, указује и на велике разлике по полу и социоекономском статусу, слабу мотивацију дијела ученика и мали број ђака на највишим нивоима постигнућа.
Колико сна је потребно ђацима по узрасту: „Батут“ објавио водич за лакши повратак у школу
Црногорски петнаестогодишњаци освојили су 435 бодова из природних наука, 418 из читања и 411 из математике. У односу на 2022. годину, то је раст од 32 бода у науци, 13 у читању и пет у математици. Ипак, најмање основни ниво достиже 60,2 одсто ученика из науке, 54,6 одсто из читања и свега 44,7 одсто из математике, док тај праг истовремено у све три области прелази само 38,6 одсто ученика.
PISA 2025 обухватила је више од 760.000 петнаестогодишњака, који представљају око 33 милиона вршњака из 90 земаља и регија. У Црној Гори тестирано је 6.436 ученика из 68 основних и средњих школа, односно 93,6 одсто популације петнаестогодишњака.
Рад се исплати, али има још посла
Министарка просвјете, науке и иновација Анђела Јакшић Стојановић казала је “Вијестима” да посебно охрабрује чињеница да се Црна Гора први пут нашла на средини листе земаља учесница, иако још није достигла ОЕЦД просјек.
“У односу на 2022. годину остварен је напредак у свим областима, а посебно радује значајан искорак у природним наукама. То потврђује да активности које смо спроводили дају резултате и да тај модел треба примијенити и у другим областима”, казала је Јакшић Стојановић.
Међу пројектима који су, према њеним ријечима, допринијели резултату издвојила је “Науку у фокусу”, који су реализовали Завод за школство и Испитни центар уз подршку Министарства. Пројекат је био усмјерен на обуку наставника, примјену PISA принципа и функционалне писмености, као и веће укључивање практичног, истраживачког и експерименталног рада у наставу.
Директор Испитног центра Милош Тривић казао је да је програмом обухваћено више од 200 основних и средњих школа и више од 1.500 наставника СТЕМ предмета.
“Радили смо на томе да ученици научено знање разумију, повезују и примјењују у реалним животним ситуацијама. Резултати PISA 2025 показују да такав приступ даје резултате – просјечан резултат Црне Горе из природних наука повећан је за 32 бода”, казао је Тривић “Вијестима”.
Он је оцијенио да је то потврда да континуиран и системски рад са наставницима и ученицима може донијети мјерљив напредак.
Јакшић Стојановић је навела и да су школе у претходном периоду опремљене савременом ИЦТ опремом, док је у 116 школа уведена EdTech опрема, укључујући лабораторије намијењене практичном и истраживачком раду.
“План је да до краја 2027. све школе у Црној Гори буду опремљене на овај начин. Почело је и опремање СТЕМ кабинета, чиме додатно унапређујемо услове за савремену и истраживачки оријентисану наставу”, казала је министарка.
Међу активностима усмјереним на развој научне и дигиталне писмености издвојени су и програм ГЛОБЕ, у који су укључене школе из Берана и Улциња, као и пројекти “Роботика за најмлађе” и “Роботика без граница”. Министарка је казала да се наука настоји приближити дјеци и ван редовне наставе, кроз радионице, такмичења, научне школе и Фестивал науке и иновација.
Овогодишњи, казала је, 14. Фестивал науке и иновација биће одржан од 22. до 25. септембра у Бару, а Министарство је за програмске садржаје опредијелило 50.000 еура. Биће представљено 15 одабраних пројеката.
“Циљ је да дјеца науку не доживљавају само као школски предмет, већ као простор за истраживање, креативност, рјешавање проблема и будући професионални развој”, казала је Јакшић Стојановић.
Шведска гаси екране у учионицама – повратак књигама, папиру и оловци
Тривић је подсјетио и на пројекат “PISA амбасадори”, у оквиру којег су ученици обилазили школе које су учествовале у тестирању и вршњацима приближавали значај функционалних знања и вјештина.
“PISA не мјери само усвојено знање, већ прије свега способност ученика да то знање разумију, повежу и примијене у свакодневном животу”, казао је Тривић.
Јакшић Стојановић је оцијенила да резултати показују да је образовни систем на добром путу, али да највећи дио посла тек предстоји.
“Суштинске и дугорочне промјене можемо очекивати кроз пуну реформу образовног система, предвиђену Стратегијом реформе образовања од 2025. до 2035”, закључила је она.
Тривић је поручио да резултати PISA 2025 нијесу крај процеса, већ “обавеза за даљи рад”.
Дјевојчице у читању 41 бод испред дјечака
Један од најупечатљивијих налаза анализе Испитног центра односи се на разлике у постигнућима између дјевојчица и дјечака.
Дјевојчице су из читалачке писмености у просјеку освојиле 440 бодова, а дјечаци 399. Испитни центар констатује да разлика од 41 бода “представља двије године учења”. Она је знатно већа од родног јаза на нивоу Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), гдје дјевојчице имају 30 бодова предности.
“Када су у питању постигнућа ученика по нивоима и полу, уочава се да дјевојчице постижу много боље резултате од дјечака на свим нивоима. Ипак, посебно забрињава веома низак проценат и дјечака и дјевојчица у Црној Гори који постижу најбоље резултате, односно достижу нивое 5 и 6”, наводи се у анализи Испитног центра и додаје да су разлике значајне и у корист дјевојчица и у земљама региона.
Дјевојчице су успјешније и у природним наукама – имају просјечно 442 бода, а дјечаци 429, односно 13 бодова мање. За поређење, на нивоу ОЕЦД-а разлика је свега један бод у корист дјевојчица. Испитни центар наводи и да је такав образац присутан у свим државама региона.
Посебно је изражена разлика у способности вредновања научних информација за доношење одлука – дјевојчице у Црној Гори имају 440, а дјечаци 417 бодова. Кад је у питању математика, слика је другачија – дјевојчице имају просјечно 412, а дјечаци 411 бодова, па укупне разлике практично нема. Међутим, међу ученицима који достижу највише нивое математичке писмености дјечака је, према анализи Испитног центра, 2,2 пута више него дјевојчица.
“У свим областима удио социоекономски најугроженијих ученика који не достижу основни ниво писмености већи је од стратешки планиране вриједности од 50 одсто. Највеће одступање забиљежено је у математичкој писмености (68,4%), затим у читалачкој (57%), док је резултат у научној писмености (51,5%) најближи постављеном циљу. Ови резултати указују на потребу за додатном подршком ученицима из неповољнијег социоекономског окружења, посебно у развоју математичке писмености”, оцијењено је у анализи.
Сваки пети ђак најмање три пута побјегао са часа
Ученици су попуњавали и упитник о свом породичном окружењу, ставовима, увјерењима и искуствима у школи, а управо ти одговори дају можда и најоштрију слику изазова пред образовним системом.
“Приближно сваки пети ученик је побјегао са неких часова у посљедње двије седмице три или више пута. Скоро 30 одсто их је, у истом периоду, закаснило на наставу три или више пута…Више од четвртине наших ученика сматра да је школа губљење времена”, наводи се у анализи Испитног центра.
Та образовна институција оцјењује да ти подаци “доста говоре о односу ученика према обавезама, али и о мотивацији за учење”.
“Квалитет односа између ученика и наставника игра кључну улогу у учењу ученика. Ученици треба да осјећају да их њихови наставници подржавају и брину о њима и њиховим постигнућима како би се у потпуности укључили у наставне активности и давали све од себе. Претходна истраживања сугеришу да подржавајући односи између наставника и ученика позитивно утичу на постигнућа ученика, мотивацију, ангажованост у учењу и благостање. Квалитетан однос између ученика и наставника такође може потенцијално заштитити ученике од повлачења из понашања у школи”, наглашено је у анализи.
Према том документу, готово половина ученика проблематизује и оно што од школе добија за живот након учионице. На тврдњу да је “школа мало урадила како би ме припремила за живот одраслих по завршетку школе” одговор “слажем се” дало је 34 одсто, а “потпуно се слажем” 13,9 одсто ученика.
Више од трећине ученика без много оптимизма
Анализа показује и колико породичне околности остају повезане са школским резултатом.
Међу четвртином социоекономски најугроженијих ученика чак 68,4 одсто не достиже основни ниво из математике, док је међу четвртином ученика из најповољнијих породица тај удио 35,8 одсто. У читању је однос 57 према 27,9 одсто, а у науци 51,5 према 23,1 одсто.
Шведска гаси екране у учионицама – повратак књигама, папиру и оловци
Готово 38 одсто петнаестогодишњака вјерује да свој друштвени положај не може много промијенити. На тврдњу да је њихов друштвени статус нешто што у стварности не могу много промијенити, 31,2 одсто ученика одговорило је да се слаже, а 6,62 одсто да се потпуно слаже.
С друге стране, 67,3 одсто ученика има такозвани развојни начин размишљања – вјерује да се способности могу развијати трудом и учењем. Ти ученици остварују и знатно боље резултате: они који снажно одбацују став да способности не могу да се мијењају имају просјечно 460 бодова, наспрам 416 код ученика са чврстим увјерењем да су њихове способности унапријед одређене.
Развојни начин размишљања заступљен је код 72,8 одсто дјевојчица и 61,7 одсто дјечака. Чешћи је и међу ученицима бољег социоекономског статуса и гимназијалцима него међу социоекономски угроженијим ученицима и ђацима стручних школа.
Препоруке
Испитни центар је у анализи препоручио додатну подршку ученицима из неповољнијих социоекономских средина, сигурније и подржавајуће школе, смањење изостанака, боље међуљудске односе и наставу која ће ученицима бити занимљивија и боље их припремати за живот.
Једна од кључних препорука односи се на саму природу наставе – програме треба усклађивати са захтјевима PISA тако да се “од пуких информација, чињеница, дефиниција” иде ка “анализи и примјени знања”.
Испитни центар препоручује и систематску примјену задатака који повезују школско градиво са реалним ситуацијама, као и развој истрајности, самоконтроле, одговорности, радозналости и емоционалне стабилности ученика.
Посебно наглашава значај критичког мишљења у дигиталном простору, напомињући да ученике треба обучавати да самостално процјењују квалитет и вјеродостојност онлајн извора, уочавају противрјечности и изводе закључке.
За читалачку писменост препоручује се да се ученици, осим књижевним дјелима, много више баве текстовима са којима се сусрећу у свакодневном животу – редовима вожње, декларацијама производа, упутствима за љекове и уређаје…, али и да истовремено анализирају више текстова о истој теми који нуде супротстављене ставове.
PISA 2025: Слаб просјек и земаља ОЕЦД-а
Кад је ријеч о земљама региона, према броју бодова из науке црногорски ђаци су иза Словеније (484) и Хрватске (482), изједначени са петнаестогодишњацима из Албаније (435), а бољи од вршњака из Србије (429), Сјеверне Македоније (378) и Косова (357). Црногорски ђаци из читалачке писмености освојили су 418 бодова, а тиме су испред петнаестогодишњака из Србије (415), Албаније (408), Сјеверне Македоније (357), Косова (341), али иза вршњака из Словеније (445) и Хрватске (453).
Слика је, међутим, другачија у математици – Црна Гора је са 411 бодова иза Албаније (433), Србије (417), Хрватске (455) и Словеније (460), а испред Сјеверне Македоније (380) и Косова (351).
У врху у све три области су Сингапур, Кинески Тајпеј, Јапан, Макао, Кореја, Естонија, Нови Зеланд, Уједињено Краљевство… И поред бољих резултата, ученици из Црне Горе остали су испод просјека земаља ОЕЦД-а у све три области. Просјек ОЕЦД-а у читалачкој писмености је 461 бод, математици 463, а науци 482.
Према упоредним подацима, и просјек ОЕЦД-а слабији је у односу на тестирање из 2022, када је у читалачкој писмености био 482 бода, математике 480, а науке 491.
Њемачки Дојче веле (Deutsche Welle – DW) пише да су у периоду од 2015. до 2025. године, резултати из читања забиљежили највећи пад. У земљама ОЕЦД-а забиљежен је пад од 28 бодова, а у осталим земљама и образовним системима које учествују у истраживању за 16 бодова. Резултати из математике пали су у просјеку за 22 бода у земљама ОЕЦД-а, док је у остатку свијета забиљежен пад од осам бодова. У природним наукама, које су биле у средишту PISA 2025, у земљама ОЕЦД-а забиљежен је пад од седам бодова, док су резултати у осталим земљама и образовним системима углавном остали стабилни. Према писању DW, PISA 2025 показује да се процјењује да око 29 одсто петнаестогодишњака у земљама ОЕЦД-а сада има слабе резултате у све три области.
ОЕЦД окупља 38 држава чланица које се сматрају економски развијеним земљама с високим приходима и напредним тржишним економијама.
Извор: Вијести
