Пише: Дамир Радић
Ридли Скот,:“Пси под звијездама” (2026.): Филм с готово оптималним омјером напетости, акције и контемплације
Прошле је године угледни Дени Бојл получио постапокалиптични филм “28 година касније”, задњи изданак серијала започетог с “28 дана касније”, у којем је вирусна епидемија довела до краха цивилизације.
Ове године постапокалиптичном тематиком позабавио се још један Британац у још једној британско-америчкој копродукцији: још угледнији Ридли Скот, актуалним остварењем “Пси под звијездама”.
За разлику од Бојлова, заснованог на изворном сценарију, Скотов филм адаптација је романа Петера Хелера, а узрок распада цивилизације је исти – епидемија изазвана вирусом, само што овај пут вирус није фиктиван, него стваран и “баналан”: ријеч је о грипи.
То значи да опасност незараженим изолираним људским заједницама не представљају људи који су заражени вирусом постали зомбији, него углавном незаражени преживјели који су конкуренција за преостале ресурсе потребне за опстанак.
Радња је смјештена у 2035., све је пуно обичније него у свијету Бојлова филма, односно свијет Скотова уратка наш је свијет, само опустошен. Још постоји ватрено оружје и муниција за њега, постоје (мали) авиони и гориво за њихов лет, људи носе одјећу какву и ми носимо данас. Изузеци су дивљи отпадници названи жетеоцима, који иконографски подсјећају на спој Индијанаца и (skinheaд) панкера.
У првом дијелу филма главни је лик млади мушкарац Хиг (Џејкоб Елорди), пилот Кесне, који с вољеним псом Џаспером и судругом Бенглијем (Џош Бролин) живи на изолираном мјесту налик гробљу лаких авиона.
У близини је напуштени град Денвер у који Хиг одлази (лети) по намирнице, али и како би посјетио своју кућу у којој је некад живио с непрежаљеном (трудном) супругом, жртвом епидемије, кућу у којој се присјећа сретних тренутака с њом.
Однос пак Хига и Бенглија опозицијски је, али и надопуњавајући. Бенгли је милитантни тип који се држи изреке “прво пуцај па постављај питања” и посве је задовољан животом на локацији на којој јесу, док је Хиг мирољубив и занимају га и удаљенији простори, а такођер помаже оближњој заједници менонита, религијској скупини сродној амишима, али спреман је и на оружану акцију кад је нужно.
Кад у једном нападу на њихово станиште погине Јаспер, Хиг га сахрани поред гроба супруге и успркос Бенглијевим настојањима да га увјери у супротно одлучи одлетјети до мјеста Гранд Џанкшна, одакле повремено прима сигнале.
Но на путу му се поквари авион, а након присилног слијетања упознат ће младу жену Цими (Маргарет Квејли), иначе удовицу, и њезина оца званог Попс (Џу Пирс), који су опстали на властитом имању.
Они га испрва дочекају с неповјерењем, али како је Цима отворена за комуникацију с Хигом и зближава се с њим, с временом ће га прихватити и Попс. Хиг успијева поправити авион и уз помоћ Цими, Попса и њихове магарице раскрчити дио шуме за узлетиште, одакле ће њих троје Кесном побјећи од навале жетеоца и упутити се у Гранд Џенкшн.
У њему ће пак филм попримити другачији тон помакнуте тоталитарне бурлеске, јер такав је то шарено-сиви свијет, а наши ће јунаци из њега успјети изнијети живу главу и вратити се Бенглију, који је у међувремену преживио напад жетеоца.
“Пси под звијездама” добили су млаке рецензије, неки чак тврде да је то један од Скотових најслабијих филмова, но заправо се ради о изразито солидном остварењу које пружа готово оптимални омјер напетости, акције и контемплације.
Главна глумачка четворка је моћна, ритам одмјерен, а замјерке се могу упутити неким “техничким” неувјерљивостима (нпр. одакле малом Хиговом авиону толико горива да у једном цугу прелети толико миља) и евентуално недостатку веће еротске напетости у интеракцији Хига и Цими. Но направити овако динамичан филм у 89. години прави је подвиг и Ридлију Скоту због тога се ваља наклонити.
Извор: Портал Новости
