Прве несвестице, вртоглавице и пролазне поремећаје вида не треба занемаривати, упозорио је васкуларни хирург проф. др Ђорђе Радак.
Према његовим речима, нове студије показују да је ризик од озбиљног можданог удара највећи током првих седам до десет дана након појаве почетних тегоба и истакао да ће вештачка интелигенција (ВИ) у овој области медицине бити укључена на неколико начина.
Говорећи о новинама у васкуларној хирургији, Радак је у емисији „Уранак“ на телевизији К1 рекао да ће вештачка интелигенција променити начин постављања дијагнозе, али и извођења операција.
„Вештачка интелигенција ће променити слику медицине уопште, а у овој области посебно. Дијагностичке методе, од ултразвука до скенера и магнетне резонанце, биће описиване помоћу вештачке интелигенције. Други ниво је могућност да вештачку интелигенцију питате за савет, а трећи је вештачка интелигенција која организује саму операцију“, навео је Радак.
Он је објаснио да се роботика већ користи у појединим областима медицине, док хирург контролише ток операције и доноси најважније одлуке.
UCGSci Studio: Како је лијек по мјери једног дјечака покренуо револуцију у медицини
Место човека је да контролише фазе и усмерава робота, односно да доноси стратешке одлуке о томе којим правцем операција треба да иде. Роботика може много прецизније да обави оно што подразумева сама техника операције. Крвни судови се виде десет пута увећани, што омогућава да се не повреде нерви и да квалитет операције буде на веома високом нивоу”, истакао је др Радак.
Он је истовремено упозорио да се хирургија не сме у потпуности препустити новим технологијама.
„Ако се само ослонимо на вештачку интелигенцију, можемо да дођемо у ситуацију да обични хирурзи забораве или не знају да ураде неке интервенције. Због ендоваскуларне хирургије и нових минимално инвазивних интервенција већ можемо да дођемо у ситуацију да хирург никада није радио класичну операцију“, казао је.
Говорећи о можданом удару, Радак је указао на значај каротидних артерија и правовременог откривања њиховог сужења.
„Каротидна болест је позадина онога што зовемо можданим ударом. Настају атеросклеротична сужења на врату и велики број можданих удара догађа се због тога“, рекао је.
Према његовим речима, временски услови током лета могу додатно да повећају ризик код људи који већ имају сужење артерија.
„Лети пада притисак, а расте концентрација крви и то ствара предиспозицију за настанак тромба на суженој артерији“, објаснио је Радак.
Он је нагласио да се промене на каротидним артеријама могу открити једноставним ултразвучним прегледом.
„Ултразвук може да покаже и одреди степен значајности промена на врату. С обзиром на то да се та сужења налазе око два центиметра испод коже, хирург може за неколико минута да очисти артерију и направи огромну корист за пацијента“, истакао је др Радак.
Навео је да постоје јасни критеријуми када треба урадити интервенцију на каротидној артерији.
„Велике проспективне и рандомизоване студије одавно су завршене и постоје докази када треба урадити интервенцију. Најбољи резултати су код људи који имају почетне несвестице и вртоглавице, као и сужење каротидне артерије веће од 70 одсто“, казао је.
Говорећи о разлозима због којих се атеросклеротичне промене појављују и код млађих људи, Радак је издвојио хронични стрес, лошу исхрану и штетне навике.
„Сада живимо у изобиљу стреса, лоше хране, лоших навика и свега што убрзава развој атеросклерозе. Стрес је постојао и раније, али је трајао краће. Наш проблем је то што смо изложени хроничном стресу“, рекао је.
Људи пуше јер су анксиозни, а пију јер су несрећни – лоше навике су део психе
Он сматра да пушење, алкохол и друге штетне навике не треба посматрати издвојено од психичког стања човека.
„Људи пуше зато што су анксиозни, пију зато што су несрећни, а дрогирају се зато што су тужни. То није једноставно склонити из живота. То је део живота у којем се боримо да поправимо његов квалитет“, навео је Радак.
Поред животних навика, важну улогу може да има и генетика.
„Пре свих фактора које можемо да регулишемо и поправљамо стилом живота, постоји и нешто што се зове генетика. То је сада потпуно јасно. Постоје људи који генетски имају склоност да им се тромбоцити лепе за сужене крвне судове и да се створи тромбоза“, објаснио је.
Њујорк тајмс: Доктори су мислили да је астма – еј-ај је донео другачију процену
Радак је навео да данас постоје генетске анализе које могу да покажу одређене факторе ризика, као и реакцију тромбоцита на поједине лекове.
Говорећи о превентивним операцијама, објаснио је да се оне обављају када патолошка промена већ постоји, али пацијент још нема изражене тегобе.
„Када се каже превентивна операција, људи мисле да проблем не постоји, али да желимо да га спречимо. Суштина је да проблем постоји, али још нема симптома. Човек може да има значајно сужење каротидне артерије или артерије која исхрањује бубрег или ногу, а да још нема озбиљне тегобе“, објаснио је.
Посебно је нагласио значај реаговања након појаве првих симптома.
„Нове студије показале су да је после прве несвестице и вртоглавице, у периоду од седам до десет дана, највећи ризик да ће доћи до великог и озбиљног можданог удара. Први симптом може да значи да су тромбови почели да се одвајају са места на којем постоји сужење“, упозорио је Радак.
Према његовим речима, прве тегобе треба посматрати као ургентно стање.
„Транзиторни исхемијски атак, односно прва несвестица или вртоглавица, треба да буду упозорење да се налазимо у ургентној ситуацији. То је кључни тренутак када је корист од интервенције највећа“, нагласио је.
Радак је објаснио да проблем представља и то што озбиљно сужење каротидне артерије понекад не изазива јасне симптоме.
„Постоје људи који имају потпуно затворену једну каротидну артерију, а немају скоро никакве симптоме, зато што се затварање догађало постепено и мозак се навикао. Проблем је што мозак не боли и веома тешко даје симптоме“, рекао је.
Као упозорење се могу јавити и пролазне промене вида.
„Привремено слепило, губитак дела видног поља, омаглица и треперење пред очима симптоми су недовољне исхрањености ока. Око је део мозга, а очно дно састоји се од истих нервних ћелија које се налазе у мозгу“, објаснио је Радак.
Он сматра да у Србији још не постоји довољно развијена свест о значају превентивних прегледа каротидних артерија и препознавању првих симптома.
„Немамо довољно опште свести да треба једном годишње да урадимо ултразвук каротидних артерија и да почетни симптоми имају већи значај него што мислимо. Људи немају могућности, времена ни навику да дођу до прве дијагностике“, навео је Радак.
Истакао је да би особе старије од 50 година требало једном годишње да обаве ултразвучни преглед каротидних артерија, аорте и вена.
„Постоји свест да би после 50. године једном годишње требало ултразвучно прегледати каротиде, аорту и вене. То је једноставан и безазлен преглед који не боли“, казао је.
Према његовим речима, Србија има добре центре, али могућности савремене дијагностике и лечења још нису подједнако доступне у целој земљи.
„Имамо сјајне центре. У неким од наших центара резултати су бољи него у великим западним клиникама, али то још није просек у нашој земљи и на томе треба радити. Превентивни прегледи чувају животе и штеде новац здравственом систему. Превенција није ствар естетике, већ живота“, закључио је проф. др Ђорђе Радак у емисији „Уранак“ на телевизији К1, преноси Танјуг.
Извор: Политика Онлајн
