Osvrt na dosadašnji tok poklonjenja desnici Svetog Spiridona u Rusiji.
Njegovo Visokopreosveštenstvo mitropolit Krfa, Paksosa i Dijapontijskih ostrva Nektarije.
Po povratku u Grčku, nakon što smo u Rusiju preneli časne mošti desnice Svetog Spiridona Čudotvorca, radi poklonjenja pobožnog ruskog naroda, smatramo neophodnim da, u vidu prvog osvrta, zabeležimo neke svoje misli i utiske, ali i da pružimo izvesna pojašnjenja koja smatramo neophodnim povodom onoga što smo saznali da se govorilo prethodnih dana i što je objavljivano, ponekad iz dobre namere, ponekad iz neznanja, a ponekad iz zlonamernosti i ostrašćenosti, što kao episkop Pravoslavne crkve i opraštamo i ostavljamo po strani.
- Poziv koji smo 10. januara 2026. godine primili od Ruske pravoslavne crkve prvobitno se odnosio na prenos svete relikvije radi poklonjenja u Mitropoliji astanskoj i kazahstanskoj, od 14. do 30. septembra 2026. godine. Zbog toga smo 24. marta 2026. uputili odgovarajući dopis našoj nadležnoj crkvenoj vlasti, Svetom sinodu Grčke pravoslavne crkve. Prenos je odobren dopisom Svetog sinoda Grčke pravoslavne crkve od 5. maja 2026. godine.
Ruska pravoslavna crkva je 22. juna 2026. uputila novo pismo kojim se, nakon prethodnog usmenog dogovora, traži, uz odobrenje Njegove Svetosti patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila, da sveta relikvija od 17. avgusta do 17. septembra 2026. godine bude preneta i u Moskvu i u druge krajeve Rusije. Zbog toga smo 26. juna 2026. Svetom sinodu Grčke pravoslavne crkve podneli novi zahtev, tražeći dozvolu i odobrenje naše nadležne crkvene vlasti, koje nam je dato dopisom od 1. jula 2026. godine.
Prema tome, putovanje i poklonjenje svetoj relikviji odvijaju se sa blagoslovom i odobrenjem Svetog sinoda Grčke pravoslavne crkve, a odgovarajuća dokumenta potpisao je njegov predsednik, Njegovo Blaženstvo arhiepiskop atinski i sve Grčke Jeronim.
- Ovo putovanje predstavlja nastavak sličnih putovanja koja su u prošlosti organizovana u Sjedinjene Američke Države (2017), na Kipar, u Rusiju, Ukrajinu, Srbiju, Rumuniju, Poljsku, Belorusiju, Gruziju i druge zemlje, kao i u svete mitropolije Grčke pravoslavne crkve. Sva ova putovanja obavljena su na poziv nadležnih crkvenih vlasti, uz saglasnost, blagoslov i pismenu dozvolu Svetog sinoda Grčke pravoslavne crkve.
- Kao i tokom svetog pokloničkog putovanja koje je u toku u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, tako i svuda drugde, jedini cilj prenošenja desnice Svetog Spiridona jeste da pravoslavni hrišćani širom sveta, koji nisu u mogućnosti da dođu na Krf, mogu da prime blagoslov Svetitelja, da se ukrepe u veri i osnaže u svom podvigu u vremenu sekularizacije, desakralizacije, promene vrednosti i sveopšte pometnje, kakvu doživljavamo i u našoj otadžbini. Prizori kojima smo svedočili gde god smo bili, kao i tokom ovog putovanja u Rusiju, bili su i ostaju duboko dirljivi i ispunjeni nadom. Sveti Spiridon je vaseljenski svetitelj jednostavnosti, smirenja i ljubavi prema Bogu i čoveku, svetitelj koji nas podseća na značaj Svete Liturgije i molitve, ali i neizmenjene vere, budući da je branio naše svete dogmate na Prvom vaseljenskom saboru, od čijeg se održavanja upravo prošle godine navršilo 1600 godina.
Živimo blagoslov Svetitelja i neprestano predokušamo iskustvo Vaskrsenja koje nose njegove netruležne mošti, koje počivaju u sedištu naše svete Mitropolije, na Krfu. Gledajući izbliza ljubav, pobožnost, strahopoštovanje i veru ljudi tokom dosadašnjih pokloničkih putovanja na kojima je nošena desnica našeg Svetitelja, još jednom sam pomislio da je, na kraju, upravo to bila volja Božja — da ljudi širom sveta mogu i poklonjenjem ovom malom delu svetih moštiju da prime blagodat Božju molitvama Svetitelja. Svako ko je učestvovao u četiri godišnje litije sa netruležnim moštima Svetog Spiridona na Krfu, koje se inače nikada ne iznose iz svetog hrama, osim nakratko radi litija, mogao je da vidi kako desnica ide ispred svetih moštiju, dok prilikom njihovog unošenja u hram sveštenik koji nosi desnicu njome blagosilja narod pre episkopa, kako to nalažu krfski poredak i predanje.
- Ono što smo ovih dana doživeli u Rusiji zaista prevazilazi sva očekivanja. Hiljade ljudi, sa ljudski gotovo neverovatnim strpljenjem, u redu i poretku, satima su čekale, gde god smo došli, da se poklone svetim moštima i prime blagoslov Svetitelja. Uzviknuli smo i uzvikujemo: „Živ je Gospod Bog!“ Radovali smo se! Bili smo duboko dirnuti! Ne smatramo da je trebalo ove ljude lišiti blagoslova Svetitelja iz razloga koji se ne tiču vere, već su geopolitičke prirode. Ti razlozi će, nadamo se i molimo se, jednoga dana nestati. Blagoslov Svetitelja, međutim, prevazilazi ono što je privremeno i prolazno.
- Što se tiče našeg učešća u Svetoj Liturgiji, kojom je načalstvovao Njegova Svetost patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril, želim da podsetim sve, i one koji to znaju i one koji ne znaju, da Grčka pravoslavna crkva, kojoj i sam pripadam, nikada nije prekinula opštenje sa Ruskom pravoslavnom crkvom (kao što to nisu učinile ni naša Carigradska patrijaršija, niti Aleksandrijska patrijaršija). Zbog toga je i Sveti sinod Grčke pravoslavne crkve dozvolio ovo pokloničko putovanje. Nismo nadležni da rešavamo nesuglasice, niti da ih smatramo dovoljnim razlogom da narodu bude uskraćeno poklonjenje Svetom Spiridonu. Molimo se „za jedinstvo svih“ i „za mir svega sveta“, a ovih dana osetili smo da postoje i nada i mogućnost da, oslanjajući se na ljubav i molitveno zastupništvo naših svetitelja, zajednički pristupimo svim nesuglasicama i različitim stavovima, koji se ponekad ispoljavaju i kroz postupke za koje niko ne bi želeo da se dogode, ali koji se ipak dešavaju tokom viševekovne istorije Crkve. Prisustvo Svetitelja za nas je znak da smo, bez obzira na razlike, svi pravoslavni i da pravo upravljamo rečju Istine, koja je naša zajednička vera u Trojičnog Boga i naš život u jednoj, svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi — Pravoslavnoj.
- Na kraju, dužan sam da podsetim da na Krf dolaze svi episkopi, sveštenici i vernici koji to žele i koji, ispunjavajući uslov crkvene kanoničnosti, služe Svetu Liturgiju i pričešćuju se kod Svetog Spiridona, deleći sa episkopom Krfa, sveštenstvom i punoćom pomesne Crkve radost primanja blagoslova našeg zaštitnika Svetog Spiridona, koji potom prenose pomesnim Crkvama kojima kao pastiri rukovode i služe, ili čiji su aktivni članovi. „Na dar smo primili, na dar i dajemo!“ Hristoljubivi i svetoljubivi narod Krfa to vidi i zna, kao što neprestano svedoči i delima ljubavi, čovekoljublja, misije i podrške koje mu njegova Crkva zauzvrat pruža.
Vratili smo se, mi iz prve misije, uz slavoslovlje Sveblagom Bogu. Ukrepila se i naša sopstvena vera. Blagodarimo Svetom sinodu Grčke pravoslavne crkve, našoj nadležnoj crkvenoj vlasti, što nam je dao kanonsku dozvolu i blagoslov da veliki dar koji nam je Bog dao da imamo na Krfu — našeg Svetog Spiridona — podelimo sa pobožnim narodom kakav je ruski, sa kojim nas povezuju viševekovne veze, započete kada su Carigradska patrijaršija i grčka Vizantijska država donele hrišćansku veru u Kijev 988. godine. Te veze među narodima, koje imaju svoje ishodište u pravoslavnoj veri i identitetu, ne mogu biti izbrisane iz geopolitičkih razloga, koji neće trajati zauvek. Crkva je bila, jeste i ostaće temelj našeg zajedničkog puta i jedinstva. Ljudski postupci se procenjuju i procenjivaće se u skladu sa razmišljanjima, strategijama i okolnostima svakog vremena. Veru, međutim, ne možemo i ne smemo dovoditi u pitanje.
Izvor: Život Crkve
