Влада Црне Горе још није одлучила да ли ће ући у реализацију дводеценијског плана о градњи моста Вериге који би саобраћајно повезао двије обале Бококоторског залива, а чему се противе стручњаци за заштиту културних добара као и Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО).
Они упозоравају да би градња моста угрозила статус тог подручја као заштићене свјетске баштине.
Вериге су најужи дио бококоторског залива, а до једне до друге обале је 340 метара. На том потезу већ деценијама саобраћа трајект којим се скраћује пут око залива за 30 километара.
Мост двије деценије на чекању
Идеја о градњи моста Вериге је из 1999. године када је на власти била Демократска партија социјалиста, предсједника Мила Ђукановића.
Иако је тада најављено да ће градња моста почети 2000. године, пројекат је до данас на чекању.
У међувремену је у Црној Гори, у августу 2020. године дошло до промјене тродеценијске власти ДПС-а.
Да ли су нове власти одустале од пројекта својих претходника?
На питање Радија Слободна Европа да ли је држава одустала од градње моста Вериге, Драшко Лончар из Министарства капиталних инвестиција Црне Горе није одговорио директно, наводећи да пројекат преласка преко Бококоторског залива остаје један од кључних инфраструктурних пројеката.
Лончар истиче да је још рано за било какве инвестиционе одлуке.
“За сада су у току активности у вези са анализом варијанти коридора преласка преко Бококоторског залива. Државно предузеће Монтепут је почело активности на изради идејних рјешења и вредновања варијанти , једне која се односи на прелазак залива у зони Верига и друге варијанте преласка преко полуострва Луштица”, каже Лончар.
О чему воде рачуна у надлежном Министарству?
Како је РСЕ речено из МКИ, након што буду утврђена и презентована идејна рјешења за прелазак преко Бококоторског залива, Влада ће затражити израду процјене утицаја на баштину, у складу са смјерницама Међународног савјета за споменике и споменичке цјелине.
“Након тога ће се утврдити оптимална варијанта преласка преко Бококоторског залива, и предузети инвестиционе анализе на стварања предуслова за почетак реализације овог капиталног инфраструктурног пројекта, водећи рачуна о очувању животне и амбијенталне средине коју ће тангирати овај пројекат”, каже Лончар.
Он поручује да ће МКИ поштовати став струке и подржати реализацију варијанте пројекта која испуњава “све прописане националне и међународне услове и стандарде”.
Струка упозорава на ризик од губитка УНЕСКО статуса
Према пројекцијама и плановима које је радила бивша Влада ДПС-а, мост Вериге који би спојио обале, а које сада повезују трајекти, био би дугачак око километар, висок 65 метара и имао би четири коловозне траке.
Стручњаци упозоравају да би градњом моста трајно било нарушено природно и културно историјско подручје Котора, општине на чијој територији се налази највећи број споменика културе, трећина укупног броја споменика у Црној Гори.
Градња моста у срцу залива би, како за РСЕ каже инжињерка архитектуре Александра Капетановић угрозила његов статус на листи заштићене свјетске баштине УНЕСКО-а.
“Нема дилеме да би градњом моста али и било којом другом великом интервенцијом у смислу саобраћајне инфратструктуре била угрожена изузетна вриједност Бококоторског залива као цјелине од непроцјењивог универзалног значаја”, каже Капетановић.
Капетановић поручује да се прије било какве одлуке о моделу саобраћајног повезивања двије обале, мора урадити озбиљна и стручна студија процјене утицаја на баштину.
УНЕСКО тражи да Црна Гора одустане од градње моста
Бока Которска је још од 1979. године уврштена на УНЕСЦО листу Свјетског насљеђа.
Како су за РСЕ саопштили из УНЕСКО -а, у закључцима и препорукама њихове комисије из 2018. године јасно је назначено да би црногорске власти требало да одустану од градње моста Вериге.
УНЕСКО је први пут 2005. године указао на проблематичност градње моста Вериге, да би 2007. од Црне Горе затражио да се уз помоћ међународних експерата испита одрживост пројекта.
“Концепт моста преко тјеснаца Вериге треба коначно оставити по страни. Даља истраживања треба усмјерити ка тунелу испод мореуза или алтернативним рутама који избегавају мост”, пише у мишљењу комисије УНЕСКО.
УНЕСКО је први пут 2005. године указао на проблематичност градње моста Вериге, да би 2007. од Црне Горе затражио да се уз помоћ међународних експерата испита одрживост пројекта и утврди утицај на културне и пејзажне вриједности тог заштићеног подручја.
Двије године касније, стручњаци Универзитета у Ахену у Њемачкој су у Студији о визуелном утицају планираног моста такође закључили да би “најбоље рјешење било да се одустане од градње моста и прилазних путева”.
И за тунел би требало урадити процјену утицаја на баштину
Коментаришући препоруку УНЕСКО да се умјесто моста размисли о градњи тунела, Александра Капетановић каже да не треба журити ни са тим рјешењем будући да и подручје гдје би био лоциран тунел такође припада заштићеној зони природног и културно историјског подручја Котора:
“Иако би тунел имао мањи визуелни утицај у односу на градњу моста, он би такође предвиђао значајне радове на прилазним саобраћајницама као и на прикључним зонама. То би такође могло негативно да утиче на пејзаж и културну баштину. Зато би и за тунел било неопходно урадити студију процјене утицаја на баштину”, наводи Капетановић.
Бивши Министар саобраћаја и поморства Осман Нурковић је у марту 2017. године информисао Владу да је студијом оправданости доказано да је варијанта тунела преко Верига “вишеструко неповољнија са просторно-урбанистичко, техничко економског, саобраћајно техничког, еколошког, функционалног и безбједносног аспекта”.
Ко је био заинтересован за градњу моста Вериге?
Азербејџанска амбасада је 2016. године понудила Влади Црне Горе да компаније из те земље граде мост Вериге и обилазницу око Тивта за 175 милиона еура.
Према предлогу званичног Бакуа, Црна Гора је тај посао требало да финансира кредитом који би Азербејџан дао по камати од три одсто, са роком отплате од 15 година и грејс периодом од пет година.
На челу тима који је преговарао са Азербејџанцима био је тадашњи министар саобраћаја Иван Брајовић, а међу члановима и његов каснији насљедник на тој позицији, Осман Нурковић.
До реализације тог аранжмана није дошло јер је тадашња Влада одустала након негативне процјене из ХИА студије о утицају градње моста на природно и културно-историјско подручје Котора.
О градњи моста на Веригама су почетком 2018. године са бившим премијером Душком Марковићем разговарали и представници белгијске компаније “Бесикс”.
За градњу моста Вериге биле су заинтересоване и израелске и хрватске компаније.
Предраг Томовић
Извор: Радио Слободна Европа
