Четвртак, 19 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Политика

75 година независности Индије и Пакистана и судбина Притама Кана

Журнал
Published: 15. август, 2022.
Share
Притам Кан, (Фото: Дојче Веле)
SHARE

Пакистан 14. а Индија 15. августа истичу своје заставе на Дан независности – ове године по 75. пут. Званично је то разлог за славље, али и време када се поново отварају старе ране. Ово је прича и о судбини Притама Кана.

Притам Кан, (Фото: Дојче Веле)

Прошло је 75 година откако је Притам Кан (86) изгубио своју породицу. Био је дечак када су Британци објавили да ће своју колонију која се називала Британска Индија поделити на две земље и тиме изазвали религиозно мотивисане масакре и један од највећих таласа миграција у историјии човечанства.

Велика Британија је 1947. мултирелигиозну Британску Индију поделила на већински хиндуистичку Индију и нову, већински муслиманску државу Пакистан. Однос између религијских заједница је био прожет међусобном мржњом која се распламсла: суседи су убијали суседе.

Притам Кан је муслиман, и за длаку је преживио напад Сика на његово село.

„Играо сам се у близини куће када је у село стигла разуларена руља“, каже овај у интервјуу за дпа. Његов отац и три старија брата су побегли. Он се скривао у пољима, а мајка у једном бунару. Када је отишао до ње, није више могла да изађе“

Велика сеоба народа

Баба Гуру Нанак Дев – Храм Сика у Картарпуру у Пакистану, близу границе са Индијом, (Фото: Дојче Веле)

Баш као и мајка Притама Кана, те 1947. у нередима је погинуло најмање милион људи. Око 15 милиона је протерано. Муслимани попут Кановог оца и његове браће отишли су у Пакистан, земљу која је била створена за њих – а Хиндуси и Сики су оданде отишли у хиндуистичку Индију.

Многи од тих људи су током сеобе доживели стравичне ствари. Многи никада нису стигли тамо где су кренули. Многе породице су остале без имовине, а то је додатно интензивирало сукобе.

Трауматични догађаји дубоко су се урезали у колективно памћење и данас утичу на политику и „хране“ огорчено ривалство две нуклеарне силе.

Од 1947, односно поделе бивше Битанске Индије – Индија и Пакистан су водилли четири рата. Као последица трећег рата, 1971. од некадашњег источног Пакистана настао је Бангладеш. Регион Кашмира на заједничкој граници на Хималајима до данашњих дана је споран.

Притам Кан не зна више што се тачно догађало после смрти његове мајке. Лутао је около, уточиште пронашао код сељака, све док насиље није престало. Одрастао је месту у близини свог родног села. Тамо је радио код једног сељака и никада није похађао школу.

Годишњица трагедије

Кућа Притама Кана, (Фото: Дојче Веле)

Сада је 75. годишњица Канове трагедије. А две земље земље ће независност прославити као свој тријумф – Пакистан у недељу 14.8, и дан касније Индија. Али Кан неће славити и вероватно ће седити испред своје собе и мислити на своју изгубљену породицу.

Подела је овај регион, један од најгушће насељених у света оставила у нереду, у неравнотежи.

У Индији живи 1,4 милијарде људи, у Пакистану око 220 милиона. Индија је земља која је, у јавној перцепцији, успела да се „искобеља” из друштва држава у развоју. О Пакистану се мисли као о држави са слабом привредом, слабим демократским структурама И великим безбедносним проблемима – због бројних екстремистичких група.

Упркос томе Притам Кан жели преко границе, у Пакистан, тамо где живе потомци његове преминуле браће. Али не може. Билатерални односи међу суседима су напети, због тога није добио визу, како каже. Да је он уопште жив, отац и браћа су сазнали тек седам година после растанка – преко једног даљег рођака.

Пре 40-так година је Кан сазнао за сина једног од своје браће у Пакистану – Братић Шабаз му се јавио писмом. И од тада су редовно у контакту, у међувремену и преко видео-чета.

Једном су се сви видели и уживо, на једном спомен-подручју Сика у Пакистану – трачак наде за бројне раздвојене породице, зато што су индијски рођаци тамо могу доћи и без визе. Шабаз каже: „Волео бих да га тада нисмо пустили да се врати натраг у Индију.”

И Канове комшије се надају да ће се он преселити код својих у Пакистан. За видео позиве из Пакистана позајмљују му мобилини телефон, кувају му, набављају лекове.

Ипак је усамљен и каже да прижељкује пријатељство међу суседним земљама: „Људи би тако могли да живе у миру, све би процвало.“ Негов 54-годишњи братић наглашава како су Индија и Пакистан две сличне културе, да људи говоре сличан језик.

Помоћ једног Јутјубера

Браћа Сика и Садик Кан, (Фото: Дојче Веле)

Кан се тренутно полаже наде у једног Јутјубера из Пакистана. Назир Али Дилон преко друштвених мрежа често контактира раздвојене породице, помаже им да се поновно нађу – углавном у храму Сика у Пакистану – те прича о њиховим судбинама. То су приче о љубави и пријатељству, о прошлости и мржњи.

Приче његовог деде, који потиче из исте савезне државе у Индији као И Кан – промениле су његов поглед на односе између Индије и Пакистана:

„У медијима нам причају да су Индијци непријатељи. Али оно што нам причају наши стари, то звучи скроз другачије“, каже Дилон.

Он је у протеклих шест година помогао да се поново сретне више од 300 породица. Његов Јутјуб канал има претплатнике и у Индији и у Пакистану.

Али нису баш сви одушевљени ониме што он ради. Приликом путовања у пакистански храм већ се догађало да су га власти саслушавале, било је, како каже, и претњи смрћу. Ипак, жели да настави, да помогне и Притаму Кану да добије визу.

„75 година рата нам ништа није донело“, каже Дилон. „Ако хоћемо да напредујемо, морамо нешто да променимо.”

Извор: Дојче Веле

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Кратка и узбудљива историја Есперанта: Језик мира који су мрзели Хитлер и Стаљин
Next Article Два коментара на вијест „Руска војска: Америка умешана у пандемију вируса корона“

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Небојша Поповић: Хапшења, застрашивања, уцјене – све због историјског пакта Саудијаца и САД

Пише: Небојша Поповић Саудијска Арабија почела је да хапси своје држављане који на друштвеним мрежама…

By Журнал

Шта Црногорци у Ловћенцу очекују од новог црногорског председника

Председнички избори у Црној Гори праћени су и на северу Војводине, у местима где живи…

By Журнал

Радомир Јеринић: Сувише је рано на Балкану говорити о мултиполарности

Разговарао: Војислав Дурмановић Радомир Јеринић је геополитички аналитичар програма РТ Балкан. Студент је међународних односа…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Политика

Бабајан: Око 120.000 Јермена ће отићи из Нагорно-Карабаха

By Журнал
КултураМозаикНасловна 2Политика

Последње упориште неолиберализма

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 5Политика

Изајава Љимаја апсурдна и неморлна

By Журнал
МозаикНасловна 5ПолитикаСТАВ

Маринко М. Вучинић: Протести грађана и њихова политичка артикулација

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?